Saznajte koje su osam navika koje profesorka Džun Endruz primenjuje kako bi izgradila otpornost mozga i smanjila rizik od demencije. Ovo su male promene koje mogu imati veliki značaj.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: ray rui sa Unsplash
Broj ljudi koji žive sa demencijom rapidno raste. Predviđa se da će se do 2060. godine udvostručiti. Trenutno sa ovim stanjem živi oko 944.000 ljudi u Velikoj Britaniji i čak sedam miliona u SAD, piše Nova. Procenjuje se da u Srbiji 140.000 ljudi boluje od nekog oblika demencije. Iako je Alchajmerova bolest najčešći oblik demencije, profesorka Džun Endruz (June Andrews), specijalistkinja za demenciju tvrdi da bolest nije neizbežna.
Preporučujemo tekstove o Alchajmerovoj bolesti:
- Šta uzrokuje Alchajmerovu bolest? Šta znamo, šta ne znamo i šta pretpostavljamo
- Faze Alchajmerove bolesti (1)
„Svaka sitnica pomaže“, kaže prof. Endruz. Od ishrane i fizičke aktivnosti do mentalnih vežbi i društvenog života – postoje svakodnevne navike koje mogu smanjiti rizik od demencije. Evo šta ona sama radi kako bi očuvala zdravlje mozga.
1. Održavanje mišićne snage
Fizička aktivnost ne pomaže samo telu već i mozgu. Profesorka Endruz jednom nedeljno trenira sa ličnim trenerom i fokusira se na vežbe snage, poput čučnjeva i vežbi sa opterećenjem.
„Za žene u postmenopauzi, vežbe snage su važne i za očuvanje gustine kostiju i mišićne mase“, objašnjava. Vežbanje poboljšava ravnotežu, smanjuje rizik od padova i stimuliše kognitivne funkcije.
U vezi sa fizičkom aktivnošću za očuvanje mozga, mogu vas zanimati tekstovi:
- Smanjite rizik od demencije za 50 odsto
- Fizička aktivnost i dobar san usporavaju razvoj Alchajmera
- 9 fizičkih aktivnosti za zdravlje mozga
- Aerobikom protiv demencije?
2. Učenje znakovnog jezika
Mentalna stimulacija je presudna. Čitajte, pišite i igrajte društvene igre.
Prof. Endruz pohađa večernji kurs britanskog znakovnog jezika u lokalnom koledžu. Ova aktivnost joj pruža intelektualni izazov, ali i priliku za druženje.
„Ne mora to da bude znakovni jezik. Važno je da radite nešto što vas interesuje i angažuje mozak“, poručuje.
Evo još nekih ideja:
- Podmladite mozak učenjem novih veština
- Ekspresivno pisanje – prirodni lek protiv bolova
- Mentalno najizazovniji poslovi štite mozak
3. Važnost vlakana u ishrani
Ne postoji poseban način ishrane u borbi protiv demencije. Međutim, zna se da ono što je dobro za srce, dobro je i za mozak.
Ishrana bogata vlaknima može pomoći u kontroli krvnog pritiska i zdravlju creva. Za razliku od drugih ugljenih hidrata kao što su šećer i skrob, telo ne apsorbuje vlakna. Onai pomažu u održavanju zdravlja creva. Sve je više dokaza da je zdravlje creva povezano sa zdravljem mozga.
Profesorka preporučuje smeđi pirinač, integralne žitarice, orašaste plodove i povrće. Ove namirnice su jednostavne za upotrebu, lako dostupne, a mogu doprineti mnogo zdravlju.
Ako vas zanima više:
- Zdravlje mozga – hrana koja se preporučuje
- Zdravlje mozga – hrana koju treba izbegavati
- Začin koji poboljšava sposobnost učenja i pamćenja
- Vaša ‘zdrava’ ishrana možda potajno ubija vaš mozak
- „Loši“ ugljeni hidrati koji su dobri za mozak
4. Higijena zuba
Zdravlje desni je povezano sa zdravljem mozga. Oralne infekcije mogu se proširiti na sinuse, što zatim može izazvati stvaranje ugrušaka ili probleme sa drenažom u mozgu. Istraživanja su pokazala vezu između bolesti desni i demencije, a pojedine bakterije iz usne šupljine mogu doprineti razvoju Alchajmerove bolesti.
„Redovno pranje zuba, korišćenje konca i posete stomatologu pomažu da se spreče infekcije koje mogu uticati na mozak“, savetuje Endrus.
Podsećamo i na tekstove:
5. Negovanje društvenog života
Društvene veze igraju veliku ulogu u očuvanju kognitivnog zdravlja. Osobe koje imaju snažnu mrežu podrške manje su izložene depresiji i kognitivnom padu.
„Postoji mnogo istraživanja koja pokazuju da ako možete pronaći način da uživate pomažući drugim ljudima, onda je to dobro za vaš mozak i dobro je za vaše raspoloženje. Bilo koja vrsta redovne društvene interakcije je dobra za vaš mozak.“
Prof. Endruz volontira u lokalnoj organizaciji i redovno se viđa sa prijateljima.
„Društvene aktivnosti stimulišu mozak i poboljšavaju raspoloženje.“
Evo i nekoliko saveta Kako steći prijatelje u zrelim godinama
6. Bez alkohola
Alkohol može pogoršati stanja koja povećavaju rizik od demencije, poput visokog pritiska, dijabetesa i moždanog udara. Takođe povećava rizik od padova i povreda glave.
Istraživanja takođe pokazuju da su oni koji najviše piju mnogo skloniji razvoju Alchajmerove bolesti u kasnijem životu od onih koji piju najmanje.
„S obzirom na to da sada postoji veliki izbor bezalkoholnih pića, prestanak konzumiranja alkohola može biti jednostavan i vrlo koristan korak“, kaže Endruz.
7. Redovne provere sluha
Gubitak sluha je jedan od činilaca rizika za demenciju koji se često zanemaruje.
„Važno je proveravati sluh, jer slabljenje sluha može dodatno otežati komunikaciju osobama koje već imaju kognitivna oštećenja“, objašnjava profesorka.
Mozak igra ključnu ulogu u obradi zvuka. Nije reč samo o ušima, već o sposobnosti mozga da tumači auditivne signale.
8. Bez cigareta
Iako je ranije bila pušač, prof. Endruz je ostavila cigarete pre više decenija.
Istraživanja pokazuju da zagađenje vazduha, uključujući duvanski dim, povećava rizik od demencije – naročito u starijem životnom dobu.
„Za stariju osobu, nastavak pušenja je gotovo opasniji nego za mlađe ljude“, kaže profesorka Endruz.
Male promene – velika razlika
Od fizičke aktivnosti do zdrave ishrane i redovnih provera sluha, profesorka Džun Endruz svojim primerom pokazuje da preventivne mere mogu imati snažan uticaj na zdravlje mozga.
Slične tekstove ste već mogli da pročitate na Penzinu. (Npr. 9 promena načina života koje mogu dovesti do smanjenja rizika od demencije)
Verujemo da je potrebno stalno pisati, razgovarati, proučavati – jer demencija je pošast XXI veka.
Nisu neophodne drastične promene životnog stila, već dosledno usvajanje zdravih navika koje čine da mozak duže ostane vitalan i otporan.