Koje vežbe su najbolje za bolji san starijih osoba, posebno osoba sa kognitivnim smetnjama? Svaka fizička aktivnost pomaže, ali novo istraživanje pokazuje da je jedna vrsta ipak najbolja.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: chloe combs / Unsplash
Novo istraživanje pokazuje da, iako i lagana i intenzivna fizička aktivnost mogu smanjiti poremećaje sna, vežbe visokog intenziteta donose najveću korist.
Poznato je da fizička aktivnost poboljšava san. Međutim, rezultati prethodnih istraživanja nisu ujednačeni kada je reč o tome koja vrsta vežbanja je najbolja. Neka istraživanja navode da su lagana šetnja ili istezanje najbolji izbor, druga favorizuju umereno intenzivne aktivnosti poput džoginga—dok neka čak ukazuju na to da intenzivne aktivnosti, kao što je plivanje, mogu pogoršati san.
Razrešavanje ovih nedoumica je važno jer je poznato da kvalitetan san smanjuje rizik od razvoja demencije.
Mnoge starije osobe u Sjedinjenim Američkim Državama koje žive sa blagim kognitivnim oštećenjem teško ostvaruju kvalitetan san noću. Procenjuje se da u toj zemlji ima osam do deset miliona starijih sa blagim kognitivnim oštećenjem. Zna se da se ono ponekad javlja pre demencije. Ove osobe u proseku spavaju oko 34 minuta kraće po noći u odnosu na druge, treba im više vremena da zaspu i provode više vremena budni tokom noći.
Sada su naučnici sa Univerziteta Texas A&M dali jasan odgovor na pitanje o vežbanju. Zaključuju da i lagana i intenzivna fizička aktivnost mogu smanjiti poremećaje sna kod starijih osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem.
Vežbe visokog intenziteta ipak najbolje za kvalitetan san
Većina prethodnih istraživanja o problemima sa spavanjem u ovoj grupi oslanjala se na ankete zasnovane na ličnom izveštavanju. To može predstavljati problem učesnicima sa kognitivnim oštećenjem. Istraživači sa teksaškog univerziteta su koristili objektivniji način merenja. Koristili su Oura prstenje. Merili su efekte različitih intenziteta fizičke aktivnosti na poremećaje sna kod sedam starijih osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem u ustanovi za dugotrajnu negu u SAD.
Njihovo istraživanje je objavljeno u časopisu Digital Health.
Tokom 14 dana, kategorizovali su kretanje učesnika kao lagano, umereno ili intenzivno na osnovu nivoa metaboličkog ekvivalenta. Takođe su beležili nemiran san na osnovu specifične kombinacije podataka o fizičkom kretanju, naglim promenama srčanog ritma i promenama temperature kože. U tom periodu, sastajali su se sa učesnicima dva puta nedeljno u trajanju od 15 do 20 minuta.
Otkrili su da su vežbe visokog intenziteta najbolji način za poboljšanje sna kod ovih starijih osoba. Za svaki dodatni sekund intenzivne aktivnosti, prekidi sna su se smanjivali za gotovo petinu sekunde.
Lagane aktivnosti su takođe smanjile probleme sa snom, iako je njihov efekat bio znatno manji, dok umerena fizička aktivnost nije imala značajan uticaj.
Uprkos nekoliko ograničenja studije, uključujući mali broj ispitanika i to što nije razmatrana vrsta fizičke aktivnosti (poput kardio ili treninga snage), naučnici veruju da njihovi nalazi popunjavaju važnu prazninu.
Predviđa se da će starijih osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem samo u SAD biti više od 21 milion ljudi do 2060. godine. Njihov procenat će, dakle, do te godine porasti za čak 76 odsto.
Prilagođeni programi vežbanja, poput grupnih šetnji ili časova plivanja, mogli bi biti praktični, zabavni i dugoročni načini da ove starije osobe produže kvalitet života.
Izvor: Texas A&M University