Volontiranje u kasnim godinama života povezano je sa boljom kognitivnim sposobnostima, rezultati su novog istraživanja. Konkretno, kod starijih osoba koje volontiraju uočeni su bolja izvršna funkcija i epizodno pamćenje.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Dona Mekalou iz američkog Alchajmerovog udruženja nada se da će ovi novi podaci podstaći pojedince, bez obzira na životnu dob i poreklo, da počnu da volontiraju u zajednici. Od toga ne bi, dakle, imala korist samo njihova zajednica, već bi potencijalno bilo korisno i za njihovo kognitivno zdravlje.
Volonterske aktivnosti – kao što je podrška obrazovnim, verskim, zdravstvenim ili drugim dobrotvornim organizacijama – omogućavaju starijim osobama da budu fizički aktivnije, povećavaju društvenu interakciju i pružaju kognitivnu stimulaciju koja može zaštititi mozak.
Međutim, nije bilo dovoljno informacija o odnosu između volontiranja i kognitivne funkcije, posebno u velikim, raznolikim populacijama.
Za ovo istraživanje, naučnici su ispitali navike volontiranja među etnički i rasno raznolikim stanovništvom. Ukupno je bilo 2.476 ispitanika starije dobi. Oni su dali podatke za Kaiser Healthy Aging and Diverse Life Experiences Study (KHANDLE) i za Study of Healthy Aging in African Americans (STAR).
Grupa koja je proučavana imala je prosečnu starost od 74 godine. Grupu je činilo 48 odsto crnaca, 20 odsto belaca, 17 odsto azijskog, kao i 14 odsto latino porekla. Ukupno 1.167 učesnika istraživanja, dakle 43 odsto, navelo je da je tokom prethodne godine volontiralo.
Naučnici su ovo istraživanje i njegove rezultate predstavili na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerovog udruženja 2023. u Amsterdamu.
Volontiranje štiti starije ljude od demencije
Naučnici su otkrili da je volontiranje povezano sa boljim osnovnim rezultatima na testovima izvršne funkcije i verbalne epizodne memorije. Ovaj nalaz je potvrđen čak i nakon prilagođavanja starosti, pola, obrazovanja, prihoda, efekata prakse i načina intervjuisanja ispitanika.
Oni ispitanici koji su volontirali nekoliko puta nedeljno imali su najviši nivo izvršne funkcije.
Ji Lor, doktorant epidemiologije na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu, naučnik koji je radio na ovom istraživanju, kaže da volontiranje može biti važno za bolju kogniciju u kasnoj životnoj dobi. Smatra da je volontiranje jednostavan način za zaštitu od rizika od Alchajmerove bolesti i povezanih demencija kod svih starijih osoba.
„Naši sledeći koraci su da ispitamo da li volontiranje štiti od kognitivnih oštećenja, kao i kako fizičko i mentalno zdravlje može uticati na ovaj odnos.“
Volontiranje je takođe bilo povezano sa trendom manjeg kognitivnog pada tokom perioda praćenja od 1,2 godine. Ova povezanost, međutim, nije dostigla značajan statistički nivo.
Kako objašnjava Rejčel Vitmer, glavna naućnica na istraživanju, ne možemo uticati na svoju porodičnu istoriju ili niti na godine (jer ne možemo vratiti sat unazad). Mi smo, sa druge strane, ti koji utičemo na to kako ćemo provesti određeni dan, pa i čitav život.
Volontiranje je održavanje vašeg mozga aktivnim. U pitanju je, takođe, i druženje koje vas održava angažovanim i srećnim i potencijalno smanjuje stres.“
Izvor: UC Davis