Da li su stomačne bakterije projektovane da ubijaju starije?

Da li su stomačne bakterije projektovane da ubijaju starije?

Stomačne bakterije su doprinele evoluciji ljudskog roda, ali su sada prepreka dugovečnosti čoveka, tvrde dva američka naučnika. Bakterije su, njihov je zaključak, projektovane da ubijaju starije ljude.

Karolin Bohač, mikrobiolog sa Univerziteta Ajdaho, procenjuje da u našim telima ima 10 puta više bakterija nego ljudskih ćelija (Scientific American). Iako su manje od ljudskih ćelija, a teže samo 1-3 % naše telesne težine, 500-1.000 vrsta bakterija koje nastanjuju naš organizam evoluiralo je sa nama tokom miliona godina.

Iako se bakterije nalaze svuda po našem telu – spolja i iznutra – vidimo kako one održavaju posebnu ravnotežu u ljudskom stomaku. Ima manje fizičkih promena u gastrosistemu starijih nego u bilo kom drugom sistemu u organizmu. Iako stomak gubi elastičnost i može biti više sklon oštećenjima – prvenstveno kao rezultat uzimanja nekih lekova – tanko i debelo crevo, pankreas, jetra i žučna kesa menjaju se minimalno sa godinama.

Za promene koje evoluiraju u našem stomaku tvrdi se da dolaze od bakterija koje naseljavaju ovaj unutrašnji svet. U stomaku ima 100 biliona mikroorganizama koji učestvuju u fermentaciji, ubijaju druge štetne bakterije i viruse, jačaju imunosistem i proizvodnju vitamina i hormona.

Ovo bakterijsko delovanje je toliko neophodno telu da njegov ishod funkcioniše kao nezavisni organ – virtuelni „zaboravljeni“ organ. Ovde, bakterije pomažu da se energija i hranljive materije izvuku iz hrane.

Ova raspodela koristi pokazuje se u eksperimentima u kojima glodari koji su očišćeni od bakterija moraju da unose za trećinu više kalorija nego normalni glodari kako bi održali normalnu telesnu težinu. Manje je poznata uloga gljivica i protozoa koje su takođe deo crevne flore.

Godine 2012, Markus Klison i Jan Džefri sa Univerziteta Koledž Kork u Irskoj i njihove kolege (Nature), izvestili su o ovim promenama u crevnoj flori kod nekih starijih ljudi, i povezali su promene u vrsti bakterija sa slabošću i smrtnošću. Utvrdili su da starije osobe koje su smeštene u ustanovama imaju drugačiju crevnu floru u odnosu na zajednice u kojima su i starije osobe i mladi ljudi. I povezali su ovu floru – koju prouzrokuje restriktivna dijeta – sa smanjenom fizičkom sposobnošću.

Ali tek u decembru 2014. godine Martin Blejzer sa Univerziteta Njujork i Glen Veb sa Univerziteta Vanderbilt, Nešvil, Tenesi (Science Daily), pokušali su da objasne kako su bakterije projektovane da ubiju starije osobe. Oni tvrde da su savremeni zdravstveni problemi, kao što su upalom indukovani rani tumori, otpornost na zarazne bolesti i degenerativne bolesti odgovor organizma na bakterijsku promenu koja nastaje kako starimo i da ovo ima svoj uzrok u evoluciji.

Korišćenjem matematičkih modela autori pokazuju kako su bakterije evoluirale jer su doprinele stabilnosti ranih ljudskih populacija: pospešivanjem preživljavanja mlađih istovremenim povećavanjem ranjivosti starijih. Takav evolucijski proces ima prednosti, ali u savremenom svetu zaostavština bakterija postaje teret za ljudsku dugovečnost.

Iako ovaj matematički model ima niz nedostataka – prvenstveno teorija antagonističke pleiotropije i činjenice da postoje drugi faktori pored bakterija koji su odgovorni za određene bolesti – on omogućava gerontolozima da starenje posmatraju kao ravnotežu, a ne kao događaj tipa „sve ili ništa“.

Bakterije su neophodne za uspostavljanje ravnoteže bioloških aktivnosti u ljudskom organizmu. U jednom primeru naučnici koriste bakterije koje izazivaju botulizam kako bi iskorenili tumore. U drugom primeru, Linlin Guo i njene kolege sa kalifornijskog Instituta Bak za istraživanje starosti produžili životni vek mušica menjanjem bakterija u njihovim crevima.

Izgleda da bakterije obrazuju važan sistem u telu što može imati reperkusije po našu dugovečnost. Naše telo je univerzum organske aktivnosti i mi još uvek učimo o ovom čudu, piše dr Mario Garet na svom blogu iAge.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *