Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) traži hitnu promenu radnog zakonodavstva kojom bi se ukinuo prekarni rad, uz najstrožu kontrolu rada i ponašanja poslodavaca sa pripadajućim konsekvencama.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Slika: Dijego Rivera
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) zahteva hitnu promenu zakona kako bi se ukinuo rad van radnog odnosa, prenosi Danas. ASNS traži strogu kontrolu poslodavaca i odgovarajuće kazne.
Sindikati kritikuju aktuelne državne i društvene politike koje favorizuju korporacije, banke i poslodavce, dok radnike srozavaju na jeftinu radnu snagu bez prava i sigurnosti. Po njihovom mišljenju, rad i dostojanstvo radnika moraju biti osnova svih strategija ako želimo pravednije i stabilnije društvo.
ASNS naglašava da oko 700.000 ljudi u Srbiji radi u nesigurnim uslovima – privremeno, preko agencija ili bez ikakvog ugovora. Ovaj „prekarni rad“ omogućava poslodavcima da prebacuju sve rizike na radnike, Umesto da to spreči, država zapravo podržava takav sistem kroz zakone i institucije. To dovodi do sve dubljih socijalnih nejednakosti.
Rad, radno dostojanstvo, radnici, njihove porodice i njihova dobrobit moraju da budu osnov, suština i cilj svih strategija i politika države, navodi se u saopštenju ASNS. Ovaj sindikat je objavio saopštenje povodom Međunarodnog dana nesigurnog posla, koji se obeležava 6. oktobra i Međunarodnog dana dostojanstvenog rada koji se obeležava 7. oktobra.
Šta je prekarni rad?
Prekarni rad je oblik zaposlenja koji je nesiguran, nestalan i često loše plaćen, a radnicima ne pruža osnovna radna prava i zaštitu. U prekarni rad spadaju poslovi:
- na određeno vreme
- preko agencija
- „na crno“ (bez ugovora)
- povremeno i privremeno
- sa neredovnim ili minimalnim prihodima
- bez pristupa socijalnom i zdravstvenom osiguranju.
Jasno je da nije dobar za radnika, ali prekarni rad je dugoročno gledano loš i za državu:
Prekarni radnici retko mogu da planiraju budućnost, štede ili investiraju. Nestaje srednja klasa. To slabi ekonomsku osnovu društva i produbljuje razlike između bogatih i siromašnih.
Sa druge strane, ljudi bez stalnih prihoda manje troše, što usporava privredni rast. Tolerisanjem rada bez ugovora i kontrole, država gubi novac kroz neplaćene poreze i doprinose, što direktno pogađa budžet.
Bez doprinosa za penzije, zdravstveno i druge fondove, sistem postaje neodrživ, a buduće generacije ostaju bez osnovne zaštite. Mnogi mladi, suočeni sa nesigurnim poslovima i niskim platama, odlučuju da napuste zemlju, što dodatno pogoršava demografsku i ekonomsku sliku.
Radnici koji lako mogu biti zamenjeni ili otpušteni retko se usude da traže svoja prava. To vodi ka većoj eksploataciji i urušavanju radnih standarda.
Prekarni rad možda kratkoročno koristi poslodavcima i „štedi“ budžet. Prekarni rad, međutim, dugoročno razara društvenu koheziju, uništava poverenje u institucije i vodi ka socijalnoj nestabilnosti. Zato je njegova regulacija ključna za održiv razvoj bilo koje države.