Početna Magazin Godine 9 promena načina života koje mogu dovesti do smanjenja rizika od demencije

9 promena načina života koje mogu dovesti do smanjenja rizika od demencije

9 promena načina života koje mogu dovesti do smanjenja rizika od demencije

Jedan od tri slučaja demencije mogao je biti sprečen da je više ljudi vodilo računa o zdravlju svog mozga tokom života, tvrdi se u međunarodnom istraživanju koje je objavljeno u časopisu Lancet.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

U ovom istraživanju se navodi spisak od devet činilaca rizika, uključujući i nedostatak obrazovanja, gubitak sluha, pušenje i fizička neaktivnost. Istraživanje je prezentovano na Međunarodnoj konferenciji Udruženja Alchajmer (Alzheimer’s Association International Conference) u Londonu.


Godine 2015, portal Penzin je pisao o sličnom velikom istraživanju koje je došlo do sličnih zaključaka:

9 načina da se smanji rizik od Alchajmera


Do 2050. godine, 131 milion ljudi moglo bi da oboli od demencije širom sveta. Procenjuje se da od ove bolesti trenutno pati 47 miliona ljudi.

(Napomena Penzina: Treba uzeti u obzir i da su porodice obolelih od demencije ugrožene jer je veoma teško živeti uz nekog ko je oboleo od ove bolesti i brinuti se o njemu. Ovu činjenicu ne treba da zaboravimo kada govorimo o demenciji).

Devet faktora koji doprinose riziku od demencije:

  1. gubitak sluha tokom srednjeg životnog doba – doprinosi riziku devet odsto
  2. nezavršena srednja škola – osam odsto
  3. pušenje – pet odsto
  4. depresija nelečena na vreme – četiri odsto
  5. fizička neaktivnost – tri odsto
  6. društvena izolovanost – dva odsto
  7. visok krvni pritisak – dva odsto
  8. gojaznost – jedan odsto
  9. dijabetes tipa 2 – jedan odsto

Ovi faktori rizika – koji se opisuju kao potencijalno promenljivi – čine 35 odsto. Preostalih 65 odsto rizika za demenciju smatra se potencijalno nepromenljivim.

„Iako se demencija dijagnostikuje kasnije u životu, promene na mozgu obično počinju da se razvijaju godinama ranije“, kaže vodeći autor istraživanja prof. Džil Livingston sa Londonskog univerziteta.

„Ako se odmah deluje, može se u ogromnoj meri popraviti život osoba sa demencijom i njihovih porodica, a čineći to, menjamo budućnost društva“.

U izveštaj, sastavljenom od radova 24 međunarodna stručnjaka, navodi se da faktori vezani za način života imaju veliku ulogu u povećanju ili smanjenju rizika od demencije kod određene osobe.

Ovaj izveštaj proučava dobrobiti izgrađivanja „kognitivne rezerve“, što znači jačanje moždane mreže tako da može da nastavi da funkcioniše i kasnijem dobu uprkos oštećenju.

Ispostavilo se da je nezavršena srednja škola veoma veliki faktor rizika. Autori istraživanja sugerišu da je mnogo veća verovatnoća da osobe koje nastave da uče tokom celog života izgrade dodatne rezerve u mozgu.

(Napomena Penzina: Formalno obrazovanje samo po sebi verovatno nije presudno, te se osoba koja nije završila srednju školu, a aktivno uči čitav život nalazi u mnogo boljoj poziciji od osobe koja je npr. završila višu školu, ali je odmah nakon završetka školovanja prestala da uči. Ovde se – kao i u nekim drugim istraživanjima – govori o završetku srednje škole jer je u većini slučajeva mala verovatnoća da će osoba sa osnovnim obrazovanjem kasnije u životu nastaviti da uči)

Još jedan veliki rizik predstavlja gubitak sluha u srednjem životnom dobu. Naučnici objašnjavaju da gubitak sluha često dovodi do uskraćivanja razmene mišljenja sa okolinom i do društvene izolacije i depresije, dva činioca koji se takođe nalaze na listi potencijalno promenljivih faktora za razvijanje demencije.

Još jedan ključan zaključak ovog istraživanja jeste da je ono što je dobro za srce, dobro je i za mozak.

Ostavljanje cigareta, fizičke vežbe, održavanje zdrave telesne težine, lečenje visokog krvnog pritiska i dijabetesa, mogu zajedno da dovedu do smanjenja rizika od demencije, kao i kardiovaskularnih bolesti i tumora.

Naučnici kažu da nisu raspolagali dovoljnim brojem podataka kako bi u svoje proračune uključili i činioce ishrane i konzumiranja alkohola, ali veruju da bi i ova dva faktora mogla biti važna.

Dr Braun, direktor istraživanja u Društvu protiv Alchajmera (Alzheimer’s Society), kaže: „Iako nije neizbežna, demencija trenutno predstavlja najvećeg ubicu XXI veka. Svi treba da budemo svesni rizika i da počnemo da pravimo pozitivne promene u načinu života.“

Dr Dejvid Rejnolds, glavni istraživač u britanskom udruženju za istraživanje Alchajmerove bolesti (Alzheimer’s Reaserch UK) kaže: „Itovremeno sa istraživanjem prevencije, moramo da nastavimo da ulažemo u istraživanja lečenja ljudi obolelih od ove razarajuće bolesti.“

Izvor: BBC

Preporučujemo za čitanje i tekstove:

Istražujte putem tagova demencija i Alchajmerova bolest i druge tekstove na ovu temu. Jer, podsećamo vas, velika je verovatnoća da ćete za života ili oboleti od nekog oblika demecije ili se brinuti o osobi koja je obolela od ove opake bolesti.