Prekomerna telesna težina i, naročito, gojaznost mogu dovesti do kognitivnog opadanja. Dobra vest je: mršavljenje dovodi do usporavanja opadanja.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Lake Constance, photosforyou sa Pixabay
Kognitivno opadanje je normalan proces. Kako ljudi stare, često im postaje teže da pamte stvari i da razmišljaju jednako jasno kao kada su bili mlađi. Kod inače zdravih odraslih osoba, ove promene su postepene i suptilne.
Novo istraživanje je pokazalo da je viši indeks telesne mase (Body Mass Index – BMI) tokom vremena doveo do bržeg opadanja kognitivnih funkcija, pamćenja i izvršnih funkcija nego što se to obično viđa kod starijih odraslih osoba. Ovo opadanje obuhvata sposobnosti kao što su upravljanje emocijama, organizovanje i planiranje zadataka, koncentracija i drugo.
Naučnici su se oslanjali na podatke iz američke reprezentativne studije koja je pratila više od 8.200 ljudi starijih od 50 godina tokom 24 godine.
Aktuelna studija je pokazala da je svaki porast BMI-ja za jednu jedinicu doveo do bržeg opadanja zdravlja mozga.
Ali, nije sve tako crno.
Naučnici su otkrili da, ukoliko ljudi kontrolišu svoju telesnu težinu, mogu značajno da uspore stopu kognitivnog opadanja za samo dve godine. Na osnovu toga su zaključili da je BMI jedan od najlakše promenljivih činioca rizika kada je reč o zdravom starenju.
Najjača povezanost između BMI-ja i kognitivnog opadanja utvrđena je u osmoj godini istraživanja. Učinak je bio najizraženiji kod odraslih osoba starijih od 65 godina, navodi se na sajtu University of Georgia.
Gojzanost i demencija
Gojaznost, definisana kao BMI od 30 ili više, negativno utiče na zdravlje mozga. Međutim, naučnici još uvek nisu utvrdili na koji način se to dešava.
Verovatno je da višak telesne težine dovodi do upala, smanjenog protoka krvi i insulinske rezistencije. To može dovesti do kognitivnih poremećaja, Alchajmerove bolesti i srodnih oblika demencije.
Prema podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, dve od pet osoba u Americi smatraju se gojaznim samo na osnovu svog BMI-ja.
Neki istraživači zalažu se za proširenu definiciju gojaznosti koja bi uzimala u obzir i dodatne činioce, uključujući obim struka i zdravstvena stanja povezana sa telesnom težinom. Prema toj definiciji, procenat Amerikanaca sa gojaznošću raste na 75 odsto.
U SAD, više od sedam miliona ljudi živi sa demencijom. Naučnici kažu da se očekuje da će se taj broj udvostručiti do 2050. godine.
U Srbiji, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ navedeno u Stetoskop) svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, dok je svaka treća na pragu da oboli od gojaznosti.
Prema procenama, kako se navodi na sajtu SUAB, u Srbiji od demencije boluje oko 140.000 ljudi.
Budući da lekovi za demenciju ne postoje, od ključnog je značaja da identifikujemo i rešimo sve promenljive činioce rizika koje možemo pronaći kako bismo je sprečili.