Smanjite rizik od demencije za 50 odsto

Prema predviđanjima američkog Udruženja za Alchajmer, broj Amerikanaca sa Alchajmerovom bolešću će se u narednih 12 godina povećati za 40 odsto. Na sreću, naučnici tvrde da postoji jedna jednostavna i besplatna preventivna mera protiv demencije.

Demencija ne mora biti neizbežan deo starenja – zapravo, do kasne starosti, mozak ima neverovatnu sposobnost daljeg razvitka, a ne atrofije“, rekao je Kirk Erikson sa Univerziteta u Pitsburgu predstavljajući svoje zaključke vezane za istraživanje mozga na „Međunarodnoj konferenciju o ishrani i mozgu“ održanoj ovog leta (leto 2014).

Dokazano je da redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od demencije, uključujući i Alchajmerovu bolest, za čak 50 odsto.
Ovo je zaključeno na osnovu istraživanja u SAD i drugim zemljama tokom više od jedne decenije, kaže dr Erikson koji je objavio pregled istraživanja koja obuhvataju hiljade učesnika u Archives of Medical Research.

Kako vežbanje štiti od demencije? Hipokampus i prefrontalni korteks u mozgu imaju glavne uloge u formiranju memorije i složenom razmišljanju, a njihovo slabljenje može biti predskazatelj Alchajmerove bolesti.

Neverovatno, ali naučnici su zaključili da su upravo ova područja osetljiva na uticaj fizičkih vežbi. Naime, viši nivo forme je u korelaciji sa povećanjem obima kako hipokampusa, tako i prefrontalnog korteksa. To znači da vežba može pomoći mozgu da nastavi sa rastom i na taj način spreči rizik od kognitivnog opadanja.

Kao primer navodi se istraživanje koje je obuhvatalo 120 osoba koje žive sedelačkim životom, u 60-im i 70-im godinama života i koje je objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences. Dr Erikson i njegov tim su zamolili jednu grupu da radi aerobne vežbe, a drugu da izvodi vežbe istezanja tokom godinu dana.

„Videli smo povećanje obima mozga, naročito hipokampusa kod aerobik grupe, ali ne kod druge“, kaže Erikson. „Ovo je dokaz da je vežbanje umerenim intenzitetom pokrenulo mozgove učesnika u pravcu rasta umesto ka umanjenju.“

Nikada nije kasno da se počne, tvrdi dr Erikson: „Što ranije počnete, veća je zaštita vašeg mozga – ali vežbanje vodi ka unapređenju funkcija mozga u bilo kom dobu.“

Nije potrebno ni da radite sat vremena dnevno da biste osetili dobrobiti vežbanja. „Oko 30 do 40 minuta žustrog hoda nekoliko puta nedeljno popraviće moždane funkcije i kognitivne performanse„, tvrdi dr Erikson.

Povećanje intenziteta vežbi može doprineti dodatnoj zaštiti. „Istraživanje sugeriše da su vežbe umerenog intenziteta dovoljne za popravljanje stanja mozga, ali žustrije aktivnosti bi mogle imati dodatne pozitivne efekte. Potrebno je dalje istraživanje kako bi se identifikovali efekti različitih nivoa intenzoiteta vežbi“, zaključuje dr Erikson.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *