Tužna sudba starih u zemlji kojoj emigracija otima decu

Profesor na jednom od britanskih univerziteta za The Conversation piše o uticaju emigracije na region Istočne Evrope i Centralne Azije, kome pripada i Srbija. Odlaskom mladih, radnosposobnih ljudi stari ostaju bez nade i spasa.
Prenosimo tekst.

Jedan od glavnih argumenata proimigracione politike u Evropskoj uniji jeste da su razvijenim zemljama Zapada potrebni mladi radnici koji će im pomoći da finansiraju penzije i zdravstvenu zaštitu starijeg stanovništva.

Možemo do sutra raspravljati o ovoj tvrdnji, ali ono što se često zaboravlja jeste sudbina starijih ljudi u zemljama koje doživljavaju veliku neto-emigraciju mladih i obrazovanih na Zapad.

Zemlje Istočne Evrope i Centralne Azije posebno su pogođene ovim procesom i to na nekoliko načina. Mladi rođaci koji bi možda brinuli o starijima odlaze trbuhom za kruhom. Oni daju malo ili nimalo novca za formalni sistem socijalne zaštite koji je, ionako, obezbeđivao samo oskudnu podršku.

Mladi ljudi su, takođe, potencijalni roditelji. Njihov odlazak (i ostanak u drugoj zemlji) smanjuje brojnost novih generacija.

Postoji još jedan aspekt. Mnogim bakama i dekama (kojima je često i samima potrebno staranje) može se desiti da se staraju o svojim unucima čiji roditelji rade u inostranstvu. U slučaju Moldavije, prema podacima Unicefa iz 2000. godine, nekih 75.000 dece imalo je bar jednog roditelja koji radi u inostranstvu, a 35.000 je živelo bez ijednog roditelja. Ove brojke rastu od tada.

Demografija regiona

Region Istočne Evrope i Centralne Azije obuhvata zemlje kao što su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kazakhstan, (nap. Penzin: i Srbija), Turska i Ukrajina. Ove zemlje prolaze kroz demografske promene kojima nema sličnih bilo gde u svetu.

Očekivani životni vek je počeo da raste kako kod muškaraca, tako i kod žena u regionu. Ovo povećanje dugovečnosti, međutim, nije uvek praćeno dobrim zdravljem (naročito kada su žene u pitanju).

Između 2017. i 2050. godine, očekuje se da se u nekoliko zemalja ovog regiona broj stanovnika smanji. Prema poslednjim izveštajem o perspektivama svetskog stanovništva (World Population Prospects), u nekim od ovih zemalja broj stanovnika će se smanjiti za deset i više odsto. To će se, kako se predviđa, desiti pre svega u Albaniji, Belorusiji, Bosni i Hercegovini, Gruziji, Moldaviji i Ukrajini.


Demografski podaci za Srbiju
(napomena Penzina)

Prema podacima vitalne statistike u 2017, stopa prirodnog priraštaja u Srbiji iznosila je -5,5 odsto. Od 2007. do 2017. godine, broj stanovnika se smanjio za 360.721 čoveka. U istom periodu, procenat mladih (0-14) pao je sa 15,5 odsto u 2007. godina na 14,4 osto u 2017. godini, dok je procenat starijih od 65 porastao sa 17,2 odsto (2007) na 19,6 odsto (2017). Navode se ukupni podaci za stanovništvo starosti od 15 do 65 godina. Ova grupa se smanjila sa 67,3 odsto (2007) na 66 odsto (2017).

Navodi se da je osnovna odlika kretanja projektovanog stanovništva Srbije 2011-2041. – odvijanje procesa depopulacije. Prema svakoj od pet varijanti projekcija, broj stanovnika Srbije 2041. godine bio bi manji nego 2011. godine. Srbija bi bila područje tipičnog negativnog prirodnog priraštaja.

Podsećamo:

Stanovništvo bi demografski starilo, tako da bi se za trideset godina udeo lica starijih od 65 godina povećao sa 17 odsto na 24 odsto. Na kraju projekcionog perioda, skoro svaki četvrti stanovnik Srbije bio bi stariji od 65 godina. Stopa demografske zavisnosti starijeg stanovništva tokom projekcionog perioda porasla bi sa 25 na 39 odsto.
(Podaci preuzeti iz
Statističkog godišnjaka” Republičkog zavoda za statistiku)


Demografska sigurnost na Istoku – Suočavanje sa procesom starenja stanovništva na Zapadu

Ova brza demografska promena poklopila se sa političkim, ekonomskim i socijalnim transformacijama koje su dovele do podela među generacijama. Pad komunizma na drugačiji način su doživeli mladi u odnosu na starije. Mladi su relativno lako uspeli da se reorganizuju (na primer, tako što su se odselili u inostranstvo zarad bolje budućnosti). Starijim ljudima je ovaj prekid mnogo teže pao.

U zemljama ovog regiona sada se govori o “demografskoj sigurnosti“, dok se u Zapadnoj Evropi raspravlja o potrebi suočavanja sa procesom starenja stanovništva.

Podsećamo:

Ovakav razvoj situacije je doveo do jačanja podrške nacionalističkim partijama koje jasno ističu nativizam i podršku politici rađanja. Mnoge zemlje su počele da obezbeđuju bolje centre za dnevnu negu, naknade za roditelje koji odsustvuju sa posla i dečije dodatke (naročito za drugo i treće dete).

Bez demografske dividende nema ekonomskog oporavka

Međutim, najštetniji aspekt ovog procesa je u tome što velika emigracija uništava prednosti “demografske dividende“. Ovo se dešava kada je procenat zaposlenih i radno sposobnih ljudi u ukupnom stanovništvu velik i daje odgovarajući podsticaj rastu ekonomije.

Kada se situacija preokrene, država može da ostane bez mogućnosti da generiše brži ekonomski oporavak i da se bolje pripremi za izazove u vezi sa sopstvenim starenjem stanovništva. Na primer, ekonomsko čudo Istočne Azije od sredine 50-ih do ranih 90-ih godina XX veka počivalo je upravo na ovoj demografskoj dividendi. Više od jedne generacije mladih i radno sposobnih ljudi je ostalo u zemlji.

Džabe su zvali molere

Možda je šteta učinjena ni zbog čega. Zapadnoevropski kreatori politika su se nadali da će prilivom mladih radnika moći da ubiru poreze koji bi poslužili za plaćanje potreba njihovog sopstvenog starog stanovništva. Ova pretpostavka se, međutim, pokazala kao pogrešna. Jednostavno nije bilo dovoljno novopridošlih radnika kako bi se izbalansirao uticaj sve većeg broja starih ljudi.

Prema izveštaju nemačke vlade, procenjuje se da će samo Nemačkoj biti potrebna neto imigracija od pola miliona ljudi godišnje da bi imali dovoljno radnika za nastavak ekonomskog rasta. Međutim, čak i ovaj ogroman broj bi samo odložio uticaj za nekih 20 godina, a ne bi rešio problem.

Prema Međunarodnom monetarnom fondu, skoro 20 miliona uglavnom mladih i kvalifikovanih Istočnoevropljana napustilo je svoje zemlje u prethodnih 25 godina kako bi potražili bolje mogućnosti za život u inostranstvu.

Više nego dovoljno je napustilo zemlje Istočne Evrope i Centralne Azije da bi nastali problemi o kojima je ovde pisano.

Izazovi socijalne zaštite

Ma gde živeli, potrebno nam je kvalitetno socijalno zbrinjavanje starih ljudi.

U zemljama Istočne Evrope i Centralne Azije postoje ozbiljni nedostaci kada je zbrinjavanje starih u pitanju. Obezbeđivanje kvalitetnog zbrinjavanja je okrnjeno jer nedostaje efikasna koordinacija između zdravstvne i socijalne službe, kao i između centralne i lokalnih vlasti. Shodno tome, formalne usluge socijalne zaštite su veoma loše na terenu.

Zato briga o starijima postaje odgovornost članova porodice i rodbine. Oslanjanje na neformalne staratelje iz kruga porodice (uključujući tu i finansijsku podršku) može se delimično pripisati snažnim tradicionalnim modelima. Ali, prema podacima Međunarodne organizacije rada, neformalni staratelji iz porodice su glavni oslonac starijih jer postojeće institucije uglavnom ne zadovoljavaju potrebu za zbrinjavanjem.

Ove zemlje moraju više ulagati u institucionalnu i kućnu negu. I iako javni sektor dominira u oblasti pružanja usluga, neophodno je da se i privatni sektor podstiče da razvije ponudu usluga, naročito u oblastima kao što su dostavljanje hrane i pomoć u kući. Eksperimentisano je sa pokretanjem lokalnih zajednica, nevladinih organizacija i drugih privrednih subjekata, ali je to u malom obimu.


U Srbiji, postoje preduzeća i organizacije koje nude veoma dobre usluge kućne nege i pomoći u kući. Na primer, novosadski Vitaplan: Vitaplan – Pomoć u kući i kućna nega


Potrebna je koherentna strategija za institucionalizaciju i koordinaciju svih vrsta pružalaca formalnih usluga socijalne zaštite.

Postoji, takođe, i potreba za razvojem politika koje pomažu da se nađe ravnoteža između posla i porodičnog života. One treba da ponude mogućnost fleksibilnog radnog vremena porodicama koje se brinu o starijima ili o osobama sa invaliditetom.

I, naravno, ovo je samo lečenje simptoma, a ne uzroka krize socijalne zaštite.

Treba podstaći mlađe ljude da ostaju u svojim matičnim zemljama. Preokretanje migracionih trendova predstavlja još veći izazov nego što je to krpljenje sistema zbrinjavanja. Ono će zahtevati stvaranje pravih ekonomskih i investicionih mogućnosti u sopstvenoj zemlji.

Azgar Zaidi,
Prof. međunarodne socijalne politike na
Univerzitetu Sauthempton

Izvor: The Conversation
Fotografija: Sharon Ang za Pixabay

Napomena: Pored naznačenog dela sa demografskim podacima Srbije, redakcija portala je dodala i neke podnaslove.

Pored tekstova na koje smo vas podsetili pomoću linkova navedenih unutar ovog teksta, mogli bi vas zanimati i sledeći: