Svetska banka: Uticaj starenja stanovništva na ekonomiju Evrope i Centralne Azije

Ekonomisti iz Grupe Svetske banke sastali su se kako bi razgovarali o izazovima ubrzanog starenja stanovništva u Evropi i Centralnoj Aziji, u uslovima sve manjih priliva u odnosu na druge regione sveta.

Napomena: Penzin donosi „okvirni“ prevod saopštenja sa ovog sastanka, uz jedan komentar, boldovanje i poneke dodate navodnike. Original teksta na engleskom jeziku čitajte na linku na kraju teksta.

Broj rođene dece širom Evrope je između 1,3 (npr. u Poljskoj) i 1,4 deteta, što je ispod neophodnih 2,1 za prosto održanje broja stanovništva. Procene su da će prosečnan stanovnik Evrope 2020. godine imati 42,2 godine života, u odnosu na 39,8 koliko je bilo 2010. godine.

Istovremeno će rasti očekivani životni vek, sa 75,34 u periodu 2005-2010. godina na 77,84 od 2020. do 2025. godine. Kombinacija ova tri parametra biće glavni faktor ekonomije u narednim decenijama.

Takođe, procenat starijih od 65 godina u odnosu na grupu od 20 do 64 godine, očekuje se da će porasti sa 20,9% iz 2010, na 58% u 2050, i 70,7% u 2060. godini; dok će udeo radno sposobne populacije (15-64) padati sa 71,3% iz 2010, na 53,4% do 2050. godine.

Međutim, iako je trend jasan, njegovi uzroci nisu. Činjenica jeste da će starenje stanovnika u svetu imati uticaj na ekonomiju, zdravstvene i penzione sisteme, kulturu, stil života i praktično sve aspekte društva. Ono što nije jasno jeste koje će zaista razmere imati taj uticaj i kako možemo da se pripremimo za to.

U nameri da se pozabavi ovim problemima, timovi odeljenja Svetske banke za Ekonomski menadžement za smanjenje siromaštva (PREM) i Humani razvoj (HD), koje vodi Hans Timmer, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju (ECA), sastali su se na regionalnoj radionici u Minhenu 31. marta i 1. aprila 2014. godine.

Naziv radionice Svetske banke i Minhenskog centra za ekonomiju i starenje, slikovito je predstavio njene nedoumice „Od znanih poznatih do neznanih nepoznatih“.

Primarna makroekonomska posledica starenja stanovništva jeste smanjenje broja radne snage zbog smanjenja broja radno sposobnog stanovništva. Tako se menja i struktura radne snage sa „potencijalnim posledicama na produktivnost zbog smanjenja dinamike rada i manje promena radnog mesta kroz različita zanimanja, sektore i lokacije tokom karijere“.

Ovo ima značajne implikacije na ekonomski rast – koji zavisi od produktivnosti i radne snage. Nadalje, starije stanovništvo teži da više štedi što može imati negativne posledice na investicije i akumulaciju kapitala, te time umanjiti ekonomski rast.

Istovremeno će se povećati pritisak na javne službe, pre svega na zdravstvene službe i dugoročnu negu.

Na kraju, povećanje potrošnje za penzije i zdravstvenu negu uticaće na dugoročnu stabilnost javnih finansija.

Kako ćemo ići napred u svetlu ovih obeshrabrujućih izazova?

Na ovo pitanje pokušali su da odgovore panelisti Grupe Svetske banke, takođe nudeći i svoje viđenje onoga što Grupa već radi i onoga što se može učiti za klijente Banke povodom ovih problema.

– Politička ekonomija igra veliku ulogu kada treba doći do odgovora na izazove starenja. Svaki odgovor treba da uzme u obzir realnost svake zemlje ili regiona pojedinačno kako bi izbegao zamku da primenjuje jedno rešenje „po svačijoj meri“ – kaže Hans Timmer, i dodaje: – Takođe, mora imati jake analitičke osnove kako bi dobro razumela demografske procese i faktore.

On je istakao da u Evropi i Centralnoj Aziji postoji i fenomen da stariji često ne učestvuju u tržištu radne snage, što odražava specifično obrazovanje i radno iskustvo stečeno tokom perioda „komunuzma“ (navodnici: Penzin).

Ako se gleda unapred na generacije radnika koje će tada činiti stariju radnu snagu, one se mogu pokazati „daleko otvorenijim i aktivnijim“ (may show much more open and active mindset).

Ono što treba više ispitati jeste „uticaj starenja stanovništva na dinamiku i rezultate radne snage, uticaj na cenu imovine, i uticaj na životno okruženje“.

Kako se mnoge promene koje doživljavaju zemlje u regionu Evrope i Centralne Azije prenose iz razvijenijih zemalja Zapadne Evrope, šira saradnja i povećan transfer znanja iz ovih zemalja, doneće prednosti svim uključenim partnerima.

U zaključku ovog izveštaja kaže se da je Grupa mogla da raspravlja o „znanim poznatim“, da su potrebne dalje analize „znanih nepoznatih“, ali da je suština teme za mnoge učesnike onaj poslednji deo iz naslova radionice – „neznane nepoznate“, tj. oblasti i uticaji koje trenutno ne vidimo i koje ni na koji način nismo analizirali.

Ceo izveštaj možete čitati na engleskom jeziku na sajtu Svetske banke, a Agednu sastanka preuzmite na ovom linku „From known knowns to unknown unknowns„.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *