Cela Peskuesa predstavlja svojevrsni dom za stare. Ovakav model brige o starima, gde je akcenat na zajedništvu i međugeneracijskoj saradnji, dovela je i mlade porodice u ovo špansko selo.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Print Sceeen YT emisije Arte kanala
U srcu španske pokrajine Ekstremadure, blizu granice sa Portugalom, nalazi se malo selo Peskuesa (Pescueza). Ono je postalo simbol drugačijeg odnosa prema starosti i životu na selu. U ovom mestu, koje ima svega oko 150 stanovnika, stariji ljudi ne doživljavaju se kao teret društva. Na njih se gleda kao na najvažniji deo sela. Umesto da poslednje godine života provedu izolovani ili u udaljenim domovima za stare, meštani Peskuese pokušavaju da svojim najstarijim sugrađanima omoguće da ostanu aktivni, samostalni i povezani sa zajednicom.
Jedna od njih je osamdesetčetvorogodišnja Herminija, koja i dalje svakodnevno obilazi svoje maslinjake. Iako živi u centru za stare, ona ne odustaje od rada, šetnje i života na koji je navikla. Za nju vrt i masline nisu samo posao, već uspomene na detinjstvo, porodicu i ceo jedan život proveden na selu.
U Peskuesi se veruje da stariji ljudi ostaju vitalni upravo onda kada imaju osećaj da su i dalje korisni i potrebni. Zbog toga stanovnicima doma nije nametnuta stroga rutina. Oni mogu da ustaju kada žele, da biraju šta će jesti i da organizuju dan po sopstvenim navikama.
Veliku ulogu u tome imaju zaposleni u centru, među kojima je i socijalni radnik Tomas Sančez. Njegov posao nije samo briga o zdravlju starijih, već i očuvanje njihovog dostojanstva i društvenog života. On obilazi meštane, vodi ih u selo, organizuje druženja i podstiče ih da ostanu deo zajednice.
Za stanovnike Peskuese starost nije kraj života, već novo životno razdoblje koje i dalje može biti ispunjeno prijateljstvima, aktivnostima i radošću.
Zajedništvo i solidarnost – recept za bolji život svih generacija
Posebnost ovog sela jeste snažan osećaj zajedništva. Centar za stare osnovala je lokalna zadruga u kojoj učestvuju sami meštani. Oni zajedno finansiraju i organizuju pomoć starijima, od dnevnog boravka i kućne nege do dostave obroka i zdravstvenih usluga. Na taj način stariji mogu da ostanu u svojim kućama i u svom selu čak i kada im je potrebna pomoć. Mnogi stanovnici smatraju da je upravo to najveća vrednost ovog projekta – ljudi ne moraju da napuste mesto u kojem su proveli ceo život.
Ipak, život u Peskuesi nije bez problema. Selo se, kao i mnoga ruralna mesta u Španiji, suočava sa starenjem stanovništva i odlaskom mladih. Finansiranje centra često je nesigurno, a lokalne vlasti vode stalnu borbu da obezbede dovoljno novca za njegov opstanak. Uprkos tome, stanovnici ne odustaju. Organizuju proteste, kulturne događaje i festival muzike „Festivalino“, kojim pokušavaju da privuku pažnju javnosti i pokažu da život na selu ima budućnost.
Zahvaljujući toj upornosti, poslednjih godina u selo su počele da dolaze nove porodice. Nakon dugog perioda bez novorođene dece, u Peskuesi se ponovo čuje dečja graja. Meštani veruju da je upravo briga o starijima pomogla da selo ponovo oživi. Njihova ideja je jednostavna: zajednica opstaje samo onda kada brine o svim generacijama.
Priča o Peskuesi pokazuje da starost ne mora da znači usamljenost i pasivnost. Ovo malo špansko selo postalo je primer kako solidarnost, bliskost i međusobna pomoć mogu da vrate dostojanstvo starijim ljudima i istovremeno sačuvaju život u ruralnim krajevima.
Emisiju na francuskom možete pogledati na YouTube kanalu ARTE. (Ako i ne razumete jezik, prepoznaćete emociju.)