Promene u pamćenju, baš kao i u izgledu, deo su procesa starenja. Neke, međutim, mogu predstavljati upozorenje. Promene životnog stila i navika utiču na celokupno zdravlje, pa i na zdravlje mozga. Za neke promene potrebna je istrajnost i snaga volje, ali se isplate.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Detalj fotografije: Ehimetalor Akhere Unuabona sa Unsplash
Šta su normalne promene, a šta znaci upozorenja kada je zaboravljanje u pitanju?
Kako starimo, mnogi prvo primete sitne promene u pamćenju: sporije prisećanje imena, traženje naočara po stanu ili zaboravljen spisak za kupovinu. Sama po sebi, takva povremena zaboravnost nije nužno znak bolesti. Stručni izvori naglašavaju da je normalno da mozgu treba više vremena za obradu i prisećanje informacija u poznijim godinama.
Ono što nije normalno jeste kada zaboravljanje počne da ometa svakodnevni život — snalaženje u prostoru, razgovor, korišćenje telefona ili obavljanje rutinskih obaveza.
Važno je razlikovati normalno starenje od mogućih upozoravajućih znakova. Ako osoba često postavlja ista pitanja, gubi se u poznatom kraju, ne može da prati jednostavna uputstva ili zanemaruje osnovnu brigu o sebi, tada je preporučljivo obratiti se lekaru.
Problemi sa pamćenjem ponekad mogu biti povezani i sa depresijom, poremećajem rada štitne žlezde, neželjenim dejstvom lekova ili drugim stanjima koja se mogu lečiti.
Širina struka utiče na zdravlje mozga
Zdravlje mozga ne zavisi samo od „vežbanja pamćenja“, već od celokupnog stanja organizma. Naročito zavisi od ishrane, telesne kompozicije i životnih navika tokom srednjih i starijih godina. Sve više istraživanja pokazuje da se rizik od kognitivnog propadanja može smanjiti čak i relativno malim promenama u svakodnevici.
Posebno se izdvaja veza između masnih naslaga oko stomaka i zdravlja mozga. Istraživanja koja su pratila ljude decenijama pokazala su da osobe sa većim obimom struka u odnosu na kukove češće imaju slabije povezane moždane centre zadužene za pamćenje, govor i koncentraciju.
Nasuprot tome, ljudi koji su tokom srednjih godina poboljšali kvalitet ishrane imali su bolje očuvane moždane funkcije u starosti. Važno je znati da nije presudna samo telesna težina. Najvažnije je gde se mast taloži. Visceralna mast oko stomaka pokazala se štetnijom od ukupnog broja kilograma.
Ishrana je jedan od ključnih zaštitnih faktora za „sive ćelije“. Najviše koristi povezuje se sa ishranom koja je bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, zdravim mastima i ribom. Ta ishrana podrazumeva i manje industrijski prerađene hrane, šećera i zasićenih masti. Ovaj način ishrane ne pomaže samo srcu i krvnim sudovima. Ona direktno utiče i na kvalitet moždanih veza i očuvanje pamćenja.
Nikad nije kasno za zdrave navike
Dobra vest za starije osobe jeste da istraživanja ne sugerišu da je „kasno za promene“. Naprotiv, čak i ljudi koji su kasnije u životu poboljšali navike pokazali su bolje rezultate kada su u pitanju pažnja, pamćenje i mentalna vitalnost. Drugim rečima, mozak reaguje na promene načina života i u poznijim godinama.
Pored ishrane i kontrole abdominalne gojaznosti, stručnjaci izdvajaju još nekoliko važnih zaštitnih činioca:
- redovna fizička aktivnost (V: 9 fizičkih aktivnosti za zdravlje mozga)
- kvalitetan san (V: Mozak se najbolje čisti pomoću dobrog sna)
- društveni kontakti i razgovor sa drugim ljudima (V. Usamljenost starih – Posledice)
- kontrola krvnog pritiska, šećera i holesterola (V: Zdravlje mozga – hrana koju treba izbegavati)
- lečenje problema sa sluhom i vidom (V: Veza između gubitka sluha i gubitka moždane mase)
- mentalna aktivnost poput čitanja, učenja i rešavanja zadataka. (V: Podmladite mozak učenjem novih veština)
Zdravlje mozga ne čuva jedna „čudesna“ namirnica niti posebna vežba, već dugoročna kombinacija kretanja, kvalitetne ishrane, društvene aktivnosti i brige o opštem zdravlju. Mozak i telo stare zajedno, a ono što je dobro za srce, krvne sudove i metabolizam uglavnom je dobro i za pamćenje.