Početna Magazin Godine Društvo Ovako će izgledati Evropska unija do 2060. godine

Ovako će izgledati Evropska unija do 2060. godine

DruštvoEkonomijaMagazin GodineSvet
15.01.2015.19.01.2015.
Ovako će izgledati Evropska unija do 2060. godine

Penzin donosi pregled i projekcije trendova u Evropskoj uniji, od 2013. do 2060. godine, navedenih u izveštaju koji obrađuje: demografiju, starosnu strukturu stanovništva, radnu snagu i nezaposlenost, migracije i predviđanja rasta BDP-a u EU i zemljama evro zone…

Izveštaj Evropske komisije iz avgusta 2014. godine na preko 400 strana daje projekcije razvoja od 2013. do 2060. godine, sa izdvojenim predviđanjima za period od prvih 10 godina – do 2023. godine, i statistikama za 28 zemalja članica EU.

Penzin donosi prevod glavnih zaključaka iznesenih na početku dokumenta – The 2015 Ageing Report (link ka originalnom dokumentu na kraju teksta), kao i dodatne linkove na povezane teme koje već imamo na sajtu…

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Evropska unija 2013-2060

Dugoročne projekcije ovde prikazane pružaju indikacije vremenskih intervala i razmere promena u ekonomskom razvoju koji može rezultirati iz starenja stanovništva.

Projekcije ukazuju na to da će se starosna struktura stanovništva EU dramatično menjati u narednim decenijama zbog dinamike nataliteta, očekivanog životnog veka i stepena migracije.

Ne samo da će broj stanovnika biti veći do 2060. godine, već će stanovništvo biti mnogo starije nego što je sada.

Broj stanovnika povećaće se skoro za 4 odsto do 2050. godine kada će dostići vrhunac – 526 miliona, da bi zatim blago opao do 2060. godine, na 523 miliona.

Najmnogoljudnije zemlje Evrope promeniće današnji raspored mesta po brojnosti do 2060. godine:

2013. godina:

  1. Nemačka – 81 milion
  2. Francuska – 66 miliona
  3. Velika Britanija – 64 miliona
  4. Italija – 60 miliona
  5. Španija – 47 miliona
2060. godina: 

  1. Velika Britanija – 80 miliona
  2. Francuska – 76 miliona
  3. Nemačka – 71 milion
  4. Italija – 66 miliona
  5. Španija – 46 miliona

Promene po starosnim grupama stanovništva od 2013. do 2060. godine:

  • broj mladih (0-14 godina) ostaće ujednačen do 2060. godine – oko 15%
  • procenat stanovnika od 15 do 64 godine starosti pašće sa 66% na 57%
  • procenat starijih od 65 porašće sa 18% na čak 28%
  • 2060. godine stariji od 80 godina činiće čak 12 odsto stanovnika, u odnosu na 5% iz 2013.

Zbog različitih trendova među starosnim grupama, demografski stepen međuzavisnosti starosnih grupa (starijih od 65 prema onima od 15 do 54 godine) povećaće se sa 27,8% na 50,1% na nivou EU u rečenom periodu od 2013. do 2060. godine.

To zapravo znači da će broj radnika prema broju penzionera biti 2:1 umesto donedavnih 4:1. 

Na demografsku sliku Evropske unije uticaće i godišnji priliv imigranata koji će porasti sa 36.000 godišnje u 2013. godini na čak 1.363.000 godišnje u 2040. godini, da bi zatim pao na 1.037.000 u 2060. godini (što će biti 0,2% ukupnog stanovništva EU).

Ukupan priliv migranata od 2013. do 2060. godine biće 55 miliona (nešto preko 10% ukupnog stanovništva EU), od čega će najveći broj biti koncentrisano u evro zoni (40 miliona), i to:
  • Italija – 15,5 miliona
  • Velika Britanija – 9,2 miliona
  • Nemačka – 7 miliona
  • Španija – 6,5 miliona.

Obim radne snage biće stabilan između 2013. i 2023. godine (starosna grupa od 20 do 64 godine), a zatim se očekuje pad od 8 odsto do 2060. godine (što je oko 19.000.000 radnika manje), odnosno u samoj evro zoni pad od 9,2% (oko 14 miliona radnika manje).

Kada je reč o nezaposlenosti, trebalo bi postepeno da se smanjuje sa 31,6% u 2013. godini na 27,8% u 2023, i zatim na 25% u 2060. godini (25,3% u evro zoni).

Međutim, biće povećana zaposlenost žena: sa 62,6% u 2013, na 67,3% u 2023. i 71,2% u 2060. godini. Takođe će biti povećana i zaposlenost starijih radnika: sa 50,3% u 2013, na 60,9% u 2023, i 67,1% u 2060. godini.

Tako da, zahvaljujući zapošljavanju žena i zadržavanju starijih radnika, broj radne snage opašće za oko 8,7 miliona od 2013. do 2060. godine u 28 zemalja Evropske unije.

Procene su i da će se broj radnih sati porasti za 2,8% od 2013. do 2020. godine, kada će krenuti da pada za 3,8% do 2060. godine (pad od 1,2% za ceo period 2013-2060).

Rast BDP trebalo bi da bude postepen i stabilan, i to, oko 1,1% prosečno do 2020. godine, kada bi trebalo da dođe do blagog povećanja na 1,4-1,5 odsto, tj. prosečno za ceo period povećanja od 1,4% godišnje.

Izvor: The 2015 Ageing Report; Underlying Assumptions and Projection Methodologies; Joint Report prepared by the European Commission (DG ECFIN) and the Economic Policy Committee (AWG)