Laboratorijske životinje podvrgnute dugotrajnoj strogoj dijeti – žive duže. Kod ljudi, ovo nije dokazano. Pre svega, ljude je zabranjeno izgladnjivati, a sami da gladuju – ne žele. Dalja istraživanja su neophodna, ali je sigurno da je za dugovečnost bolje jesti manje porcije zdrave hrane.
Fotografija iz teksta: Indeks telesne mase BMI
Tokom dve godine, istraživanje pod nazivom „Sveobuhvatna procena dugoročnih uticaja smanjenja unosa energije“ (Comprehensive Assessment of Long-term Effects of Reducing Intake of Energy – CALERIE) pratilo je 218 mladih i sredovečnih muškaraca i žena koji su bili normalne težine do umereno gojazni.
Istraživanje je osmišljeno da bi se videlo šta bi se desilo sa metaboličkom stopom u mirovanju i telesnom temperaturom ako bi ljudi smanjili dnevni unos kalorija za 25 odsto.
Telesna temperatura i metabolička stopa u mirovanju opadaju kod laboratorijskih životinja podvrgnutim restriktivnim dijetama – a to su promene za koje se smatra da imaju mogući doprinos produženju životnog veka.
Međutim, kod ljudi nisu zabeležene ove promene, kaže Džon Holosi sa Medicinskog fakulteta na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu, inače glavni istraživač ove studije.
„Ljudi – ispitanici ovog istraživanja, smršali su usled ograničenog unosa kalorija“, objašnjava Holosi. „Ali nismo zabeležili iste promene kao kod životinja. To može značiti da ograničen unos kalorija ne deluje isto na ljude kao na životinje ili da na dugovečnost utiču druge promene vezane za ograničenje unosa kalorija. Koje god da su te korisne promene, želeli bismo da ih identifikujemo i da utvrdimo da li postoji način da pomognemo ljudima da ih iskoriste, a da ne moraju da u toj meri smanje unos kalorija.“
Ograničavanje unosa kalorija pomoglo je ljudima da smršaju, ali ne 15,5 odsto koliko je bilo očekivano. Gubitak je u proseku bio oko 10 odsto telesne mase u prvoj godini istaživanja i ta kilaža se održala i tokom druge godine. Iako je to manje od ciljanog gubitka, ipak je to, kod ljudi koji nisu gojazni, najveći zabeleženi gubitak težine koji se održao.
Jedan od razloga zbog čega je gubitak telesne težine manji od očekivanog jeste taj što većina učesnika nije bila u stanju da smanji unos kalorija koliko je bilo traženo. Prvobitno, plan je bio da učesnici istraživanja smanje broj kalorija koje unose za 25 odsto, ali su učesnici smanjivali unos kalorija za oko polovine toga, tj. u proseku oko 12 odsto (dok jadni laboratorijski mišići nisu imali mogućnosti da biraju, sigurni smo).
„Veoma je teško održati smanjenje unosa kalorija za 25 odsto“, objašnjava Holosi. „Pored toga, možda nismo zabeležili iste metaboličke efekte kod ljudi kao kod životinja zato što ljudi – učesnici istraživanja nisu bili podvrgnuti ograničavanju unosa kalorija u prvim decenijama svog života. U ispitivanjima na životinjama, počinjali smo ograničavanje unosa kada su životinje bile veoma mlade, pa bi to mogao biti presudan faktor.“
Međutim, iako naučnici nisu zabeležili posledice koje su očekivali, ograničen unos kalorija doveo je do smanjivanja nekoliko pokazatelja kardiovaskularnih bolesti u odnosu na iste pokazatelje kod ispitanika koji nisu smanjili unos kalorija.
Krvni pritisak je smanjen za četiri odsto, ukupni holesterol za šest odsto. Nivoi HDL holesterola (dobrog) – povećani su, a C-reaktivni protein, marker upale, pao je za 47 odsto. Grupa koja je bila na restriktivnoj dijeti imala je smanjenu otpornost na insulin, a marker aktivnosti štitne žlezde, T3 hormon, smanjen je za 20 odsto. Neka istraživanja su pokazala da bi smanjena aktivnost štitne žlezde mogla biti povezana sa dužim životnim vekom.
„Nastojaćemo i dalje da otkrijemo mehanizme koji dovode do toga da životinje koje unose manje kalorija, žive duže, ali smo već sad sigurni da je za sve nas dobra ideja da jedemo manje porcije zdrave hrane“, kaže Holosi. „Međutim, smanjivanje unosa kalorija za 25 odsto veoma je teško za većinu ljudi.“
Nije bilo nikakvih neželjenih uticaja na raspoloženje koji bi se doveli u vezu sa ograničenim unosom kalorija. Međutim, nekoliko učesnika imalo je prolaznu anemiju, a neki su imali, veće od očekivanog, smanjenje gustine koštane srži, što povećava značaj kliničkog praćenja tokom perioda ograničenja unosa kalorija.
Ričard Dž. Houds, direktor američkog Nacionalnog instituta za starenje, koji je sufinansirao istraživanje kaže: „Nisu dobijeni očekivani odgovori, ali je ograničavanje unosa kalorija dovelo do promene nekoliko faktora rizika za bolesti vezane za starenje. Međutim, moramo da naučimo mnogo više o posledicama ove vrste intervencije pre nego što počnemo da razmatramo njeno uvođenje u preporuke za ishranu.“
Ako vas zanima ova tema, preporučujemo za čitanje prethodno objavljene tekstove:
- Gladovanje jača imuni sistem i pomaže zdravijem starenju
- Neizvesna sudbina laboratorijskih miševa na anti-ejdžing dijeti
- Povremeno gladovanje može biti korisno za zdravlje (prvo istraživanje na ljudima)
- Nemački terapijski post