Nemački terapijski post

Terapijski post je praksa osnovana u Nemačkoj gde se predlaže kao lek za mnoge bolesti, a ponekad ga i zdravstveno osiguranje refundira.

Na klinici Buchinger-Wilhelmi, na primer, dnevni meni se sastoji od infuzije ujutru, voćnog soka u podne i, posle dvočasovne šetnje, čorbe i malo meda i najmanje dva litra vode dnevno. Ukupno, ne više od 200 do 250 kilokalorija, ili više od deset puta manje od preporučenog dnevnog unosa energije.

Prema mišljenju njegovih pristalica, post pomaže u sprečavanju srčanih bolesti, napada astme, osteoartritisa, hroničnih bolesti digestivnog trakta, nekih hroničnih infekcija respiratornog sistema i čak depresivnih stanja. Iako su naučna istraživanja na ovu temu retka, jedno, objavljeno u časopisu Lancet 1991. godine, utvrdilo je uticaj posta na reumatoidni artritis. I druga istraživanja su zaključila da je post efikasan, ali su to najčešće bile studije malih razmera.

Knjiga „Wie neugeboren durch Fasten“ (Kako se preporoditi pomoću posta) Helmuta Licnera, koji je nekada radio u klinici Buhinger, prodata je u preko dva miliona primeraka otkad se pojavila 70-ih godina XX veka i od tada se redovno doštampava.

O postu se uči u univerzitetskim bolnicama i, već 50 godina, u bolničkoj ustanovi Šarite u Berlinu u kojoj se nalazi najveća služba prirodne medicine u Evropi. Ako se tamo sprovodi terapijski post u dužini od 12 do 14 dana plaća ga sistem zdravstvenog osiguranja.

Andreas Mihalsen, upravnik službe, navodi novija istraživanja kao što je ono kalifornijskog profesora Valtera Longa (2009) koje je pokazalo da post štiti zdrave ćelije miševa od toksičnog uticaja hemoterapije. Mihalsen je „apsolutno uveren da će za deset godina, post postati zaista važan“ protiv bolesti kao što su dijabetes, reumatizam, hipertenzija… „jednostavno zato što tradicionalna medicina ne može da za njih ponudi odgovor“.

Mnogi zapadni stručnjaci, međutim, smatraju da je post rizičan zbog nedostataka osnovnih hranljivih sastojaka, kao što su proteini, vitamini, minerali, esencijalne masne kiseline… kao i zbog rizika od jojo efekta koji se javlja između krajnjeg ograničavanja unosa i preterivanja sa hranom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *