Indeks telesne mase BMI

Indeks telesne mase BMI

Izračunavanje indeksa telesne mase (skraćenica BMI potiče od engleskog Body Mass Index) veoma je lako: težina u kilogramima podeli se sa kvadratom visine osobe izražene u metrima.

Npr. osoba teška 62 kg i visoka 1,70 m ima BMI 21,45 (62/1,72). Taj broj označava normalnu težinu.

Kriterijumi po kojima se danas tumači BMI su sledeći:

  • ispod 18,5 – pothranjenost
  • od 18,5 do 24,9 – normalna težina
  • od 25 do 29,9 – prevelika težina
  • od 30 do 34,9 – prvi stepen gojaznosti
  • od 35 do 39,9 – drugi stepen gojaznosti
  • preko 40 – treći stepen gojaznosti.

Indeks telesne mase je danas široko rasprostranjen način određivanja „idealne“ težine osobe. Koriste ga i pojedinci ali i stručnjaci od onih sportskih do zdravstvenih radnika. Međutim, on ima niz ograničenja i manjkavosti. Pre svega, ne pravi se razlika između muškaraca i žena, mladih i starih, ne uzimaju se u obzir nasleđene karakteristike osobe.

BMI nije nikada ni bio osmišljen kao metoda za dijagnozu, ali je zbog svoje lake primene i jasnosti kriterijuma kao takav prihvaćen od mnogih. Baš zbog nepoštovanja (zdrave) različitosti među ljudima, on dovodi do pogrešnih konstatacija koje mogu imati negativne posledice.

Tinejdžerka koja bi saznala da je njen BMI u kategoriji „prevelika težina“ mogla bi da počne sa redukcionom dijetom koja bi joj ugrozila zdravlje, a da je pritom, ona u momentu merenja imala idealan odnos za svoj uzrast i da je njen organizam na najbolji mogući način ispoljavao urođene porodične karakteristike. Kod starijih osoba BMI takođe ima sasvim male izglede da bude tačan.

Takođe, sve se više ističe i da se mora obratiti pažnja na masnoću unutrašnjih organa. Izuzetno mršava osoba, sa niskim BMI može npr. imati masnu jetru i zbog toga biti i životno ugrožena jer ne menja način života. Izuzetno je važno odrediti odnos između masnoća i mišića u telu. Nije sve samo u odnosu visine i težine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *