Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov govorio je za list „Politika“ o penalima za prevremeno penzionisanje.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Sindikati, podseća se u tekstu Politike, odavno traže ukidanje penala za prevremeno penzionisanje. Predstavnici sindikata smatraju da su ove kazne nepravedne. Naročito ističu neprednost u slučaju dela bivših radnika koji nisu imali drugi izbor nego da se penzionišu pre 65. godine života. To se dešavalo, na primer, usled stečaja, privatizacija, zatvaranja preduzeća i slično.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta smatra da bi hipotetičko ukidanje penala za prevremeno penzionisanje, ili njihova privremena primena do regularnog starosnog doba, dovela do finansijskog urušavanja penzijskog sistema.
Nemogućnost rada do starosne granice za penziju
Pojedine sindikalne vođe su, navodi Altiparmakov, pokušavale da ospore pravičnost penala za prevremeno penzionisanje tvrdeći da radnici na građevini ne mogu da rade do regularne starosne od 65 godina.
„Međutim, mi smo u Fiskalnom savetu ukazali da radnici na građevinama, usled široko rasprostranjene sive ekonomije i prakse neprijavljivanja radnika, zapravo neće moći ni da razmišljaju o uslovima za prevremeno penzionisanje koje nikada realistično neće moći da ispune. Naprotiv, privilegija prevremenog penzionisanja dominantno je skoncentrisana u javnom sektoru, gde usled sigurnosti radnog mesta radnici najčešće imaju neprekinut radni staž, što im može otvoriti mogućnosti za prevremeno penzionisanje“, objašnjava Altiparmakov.
Nepravičnost penala za privremeno penzionisanje
Nikola Altiparmakov smatra i da je deo javnosti u zabludi kada smatra da su penali za prevremeno penzionisanje nepravični.
„Naprotiv, penzijski sistem bi u celini bio nepravičniji kada ovi penali ne bi postojali. Jer, važno je primetiti da je mogućnost prevremenog penzionisanja privilegija. Ko ima mogućnosti da iskoristi ovu privilegiju i ode dve, tri ili pet godina ranije u penziju nego što je regularno propisano, pošteno je da prima i odgovarajuće umanjen iznos penzije. Sa čisto finansijskog stanovišta, ovo umanjenje bi zapravo trebalo da iznosi blizu šest odsto godišnje, ali je iz socijalnih razloga 2014. godine napravljen konstruktivan društveni kompromis i penali su ograničeni na 4,1 procenat“, objašnjava Altiparmakov.
„Niko, dakle, nije primoran da odlazi u prevremenu penziju. To je lični izbor koji stoji na raspolaganju jednom (manjinskom) delu radnika u Srbiji. Građani koji su, nažalost, primorani da prestanu da rade usled invalidnosti odlaze u invalidsku penziju. U tom slučaju se, naravno, penali za prevremeno penzionisanje ne primenjuju.“
Državni penzijski sistemi najbolji za društvo koje stari
Mišljenja koja se mogu čuti u javnosti da su državni penzijski sistemi loši su neosnovana, smtra Altiparmakov.
Naglašava da su državni penzijski sistemi zapravo najmanje loša opcija u slučaju demografskog starenja koje je prisutno u čitavoj Evropi i većini drugih država u svetu.
Međutim, da bi državni sistemi dobro funkcionisali, zahteva se određen stepen društvene odgovornosti i pravovremene reforme. Jer, kako građani duže žive, tako moraju i da duže rade kako bi penzijski sistemi mogli uspešno da funkcionišu.
Penzijske reforme u Nemačkoj
Nikola Altiparmakov kaže da reforme penzijskih sistema nemaju alternativu. Njihovo odlaganje pre ili kasnije dođe na naplatu. To odlaganje, napominje, dolazi sa velikom kamatom i velikom cenom na pad društvenog standarda.
Kao jedan od najpozitivnijih primera društveno odgovornih reformi tokom prethodnih decenija izdvaja se Nemačka.
„I poslednje najave potrebe za povećanjem penala za prevremeno penzionisanje u Nemačkoj idu u tom smeru – da se sa produženjem životnog veka poveća i radni vek kako bi sistem održao finansijsku stabilnost“, objašnjava za Politiku Altiparmakov. (V: Nemačka: Predlog povećanja procenta penala za prevremeno penzionisanje)
„Nemačka je već povećala regularnu starosnu dob za penzionisanje – sa 65 na 67 godina starosti. Međutim, postoje prekomerne mogućnosti za prevremeno penzionisanje, pa je sada potrebno unaprediti sistem u tom aspektu. Konkretno, penali za prevremeno penzionisanje u Nemačkoj iznose 3,6 odsto godišnje. To je među najnižim iznosima u Evropi. Fnansijski pravičan iznos penala iznosi blizu šest procenata godišnje. Taj iznos penala primenjuje većina razvijenih zemalja u Zapadnoj Evropi“, navodi Altiparmakov.
Penali za prevremeno penzionisanje u Srbiji
„Srbija se može pohvaliti da je tokom prethodnih decenija, od svih evropskih država, bila najuspešniji primer praćenja nemačke penzijske paradigme“, nalasio je Altiparmakov.
„Trenutni iznos penala za prevremeno penzionisanje od 4,1 odsto u Srbiji jeste nešto niži od finansijski pravičnog nivoa od oko šest odsto godišnje. Niži je od prakse većine evropskih zemalja. Ali je i ovaj iznos penala bio dovoljan da se finansijski stabilizuje penzijski sistem“, rekao je.
Smatra da je važno istaći da Srbija nije uvela penale za prevremeno penzionisanje 2014. godine,
„Srbija ih je imala još u penzijskom zakonu iz 1964. godine“, podseća Altiparmakov. Taj zakon je, smatra, bio jedan od najmodernijih penzijskih zakona u Evropi toga vremena. Kao primer za svoju tvrdnju navodi da je „Nemačka penale uvela tek 1992. godine“.
„Nažalost, u naletu sindikalnog populizma početkom osamdesetih godina prošlog veka, penali za prevremeno penzionisanje su proglašeni privremenim i primenjivani samo do navršetka regularne starosne dobi za penzionisanje“, podsetio je.
Na ovaj način, dodaje, penali su obesmišljeni i praktično su bili ukinuti. To je doprinelo velikom finansijskom urušavanju penzijskog sistema i posledično čitavih javnih finansija bivše države.
„Iskreno se nadam da smo kao društvo dovoljno sazreli da nećemo ponavljati iste, bolne lekcije iz prošlosti na svakih nekoliko decenija. Izolovane primere potencijalne ‘nepravičnosti’ uvek možete pronaći, ali je poenta da bi ove ‘nepravičnosti’ bile daleko brojnije u slučaju nepostojanja penala za prevremeno penzionisanje“, ističe on.
Ceo tekst možete pročitati na portalu lista Politika.
Fotografija: Jon Tyson sa Unsplash
Ako vas zanima svojevrsna hronologija u vezi sa pitanjem penala za prevremeno penzionisanje:
-
- Biće potrebna oba uslova za punu penziju (2013)
- Bonusi i penali preči od starosne granice za penziju (2013)
- Penzija u Srbiji (1): Prevremene starosne penzije – penali 0,34 odsto mesečno (2014)
- Politika: Sporni penali za prevremeno penzionisanje (2015)
- Žene zaposlene u javnom sektoru koje budu morale u penziju neće plaćati penale (2015)
- Inicijativa SSSS-a za ukidanje kaznenih poena (2017)
- Ministar Đorđević najavio ukidanje kaznenih poena (2018)
- Penali za prevremeno penzionisanje – trajni (2019)
- Penali za prevremeno penzionisanje – Socijalno-ekonomski savet nema jedinstven stav (2019)
- Penali za prevremeno penzionisanje se ne ukidaju (2020)
- Ukidanje penala za penzionisane kao tehnološki višak 2010-2014. (2020)
- Ukidanje penala za prevremeno penzionisanje potpisnicima socijalnih programa? (2021)
- Ima li nade da država ukine penale za prevremeno penzionisanje? (2023)
- Brnabić o penalima za prevremeno penzionisanje (2023)
- Udruženja penzionera tražila razgovor sa predsednikom Vučićem (2023)