Nemačke penzije biće nedovoljne da se održi životni standard na koji su građani ove zemlje navikli. Da li je ovo upozorenje kancelara Merca sagledavanje izazova koje nosi starenje nacije ili najava prepuštanja građana tržištu?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da zakonska penzija u budućnosti verovatno neće biti dovoljna za održavanje dosadašnjeg životnog standarda, već će obezbeđivati samo osnovnu sigurnost u starosti. Time je otvorio raspravu o reformi penzionog sistema i ulozi države u njemu.
Izraz koji je upotrebio („Basisabsicherung“ – „osnovna sigurnost“) mnogi povezuju sa minimalnim nivoom socijalne pomoći, odnosno iznosom dovoljnim za pokrivanje osnovnih potreba. Merc je naglasio da će ubuduće biti neophodno više oslanjanja na privatnu i korporativnu penzijsku štednju, uključujući kapitalne fondove.
Penzioni sistem u Nemačkoj zasniva se na međugeneracijskoj solidarnosti. U tom sistemu zaposleni finansiraju trenutne penzionere. Zbog starenja stanovništva i sve nepovoljnijeg odnosa broja radnika i penzionera, država već sada iz budžeta godišnje izdvaja više od 120 milijardi evra za penzije. I taj iznos se sve više povećava.
Iako prosečna penzija može biti veća od 1.500 evra uz puni radni staž od 45 godina, u praksi su iznosi često niži. Muškarci u proseku primaju oko 1.400 evra, a žene oko 940 evra, delom zbog prekida karijere i rada sa skraćenim radnim vremenom. Ukupno gledano, penzije iznose oko 48 odsto prosečne plate. To je relativno nizak odnos kada se poredi sa drugim zemljama.
Kritike i prepoznavanje izazova
Mercove izjave izazvale su različite reakcije. Koalicioni partner, Socijaldemokratska partija, čije su istaknute predstavnice Berbel Bas i Manuela Švezig, poručuje da penzija treba da obezbedi dostojanstven život i naglašava da ona nije socijalna pomoć, već rezultat dugogodišnjih uplata zaposlenih. Stranka je najavila snažan otpor mogućem smanjenju uloge državne penzije. Generalni sekretar Tim Klesendorf ocenio je ove ideje kao potencijalno veliko smanjenje penzijskih prava.
Sindikati su takođe reagovali. Kristijane Bener iz sindikata IG Metal upozorila je da bi smanjenje državnih penzija izazvalo proteste. Kritike dolaze i iz Mercove stranke: Denis Radke smatra da takve izjave unose nesigurnost dok su reforme još u pripremi.
S druge strane, deo javnosti i političkih aktera ocenjuje da Merc samo ukazuje na dugoročne demografske i finansijske probleme sistema. Njegovi saradnici, poput Karsten Lineman, tvrde da su ti izazovi odavno poznati i da zahtevaju prilagođavanje.
U pozadini rasprave je i rad vladine komisije za reformu penzionog sistema. „Rentenkomisija“ je obrazovana u januaru i očekuje se da do leta 2026. predloži konkretne reforme.
Jedno od ključnih pitanja je koliko će se teret budućih promena prebaciti na građane kroz privatnu štednju. Ovaj teret bi posebno teško pao onima sa nižim primanjima jer je njima takav vid štednje teže dostupan.
Izvori: DW, Vesti Online