Penali za prevremeno penzionisanje se ne ukidaju

Penali za prevremeno penzionisanje se ne ukidaju – niti kod penzionera koji nastavi da radi nakon što se penzioniše, niti kao odredba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Kada su uvođeni, penali za prevremeno penzionisanje su opravdavani potrebom da se kazne oni koji rade kraće. Neretko, međutim, ovom zakonskom odredbom bivaju kažnjeni oni koji su radili 40 i više godina, ali su počeli da rade mladi.

Pored toga, penzioner koji je otišao u prevremenu penziju, ako nastavi da radi, penzija mu se preračuna, ali se postojeći penali ne ukidaju.

Takođe, od priče predsednice i nekih članova vlade Srbije da će penali za prevremeno penzionisanje biti ukinuti, očigledno nema ništa. O tome nije bilo ni reči na sastanku sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Doprinosi obavezni, ali i penali

Dnevnom listu “Politika” se, kako piše Jasna Petrović-Stojanović, ovim povodom javio jedan čitalac.

On je radio do svoje 61. godine i morao prevremeno da se penzioniše jer mu je firma propala. Kao penzioner je radio kod drugog poslodavca još četiri godine. Poslodavac mu je uredno plaćao i platu i doprinose. Kada je napunio 65 godina, podneo je zahtev za preračun penzije. Bio je ubeđen da će mu, nakon što u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) saberu godine staža, ukinuti penale, jer je navršio 65 godina života.

U Fondu PIO, za Politiku kažu, da za tako nešto nema zakonskih mogućnosti. Kada neko ostvari pravo na prevremenu starosnu penziju, njegov status se ne menja ni ako nastavi da radi i uplaćuje doprinose za penzijsko osiguranje. Dakle, umanjenje bi ostalo isto kako je utvrđeno rešenjem kojim mu je priznato pravo na prevremenu starosnu penziju.

Ukratko, korisnik prevremene penzije ne može da sa naknadno ostvarenim stažom stekne pravo na starosnu penziju. U Fondu PIO naglašavaju da se, na osnovu staža i zarade ostvarene posle penzionisanja, može samo odrediti povoljniji iznos prevremene starosne penzije.

Kažnjeni zato što su počeli da rade mladi

Podsećamo, prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, osobi koja ima dovoljno godina staža, ali se penzioniše sa manje godina života, trajno se umanjuje penzija. Penzija se umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života. Maksimalno umanjenje penzije iznosi 20,4 odsto.

Penali su uvedeni pre šest godina i znatno su uticali na odluku zaposlenih da rade do 65. godine, iako pri tom veliki deo njih ima i više od 40 godina radnog staža.

Interesantno je da je uvođenje ove odredbe u Zakon o PIO obrazlagano pravičnošću koja se ilustruje narodnom “koliko para, toliko muzike”. Fiskalni savet je tada navodio kao primer dvoje zaposlenih koji su radili istiisti posao i imali istu platu. Nije pravedno, kako su govorili u Savetu, da primaju istu penziju ako jedan ode u penziju s 60, a drugi s 70 godina.
(V. tekst Bonusi i penali preči od starosne granice za penziju)

“Treba nagraditi onog što je duže radio”, rečenica je sa kojom će se lako složiti svako. Ali to je nešto što kao najveću nepravdu osećaju upravo oni koji su radili 40, pa i više godina, uplaćivali doprinose, ali su imali manje godina života. Oni su, smatraju, kažnjeni zato što su počeli da rade mladi.

Zbog kaznenih poena penzioneri godišnje gube dve i po penzije.

Penali se ne ukidaju

Predstavnici sindikata su svojevremeno pokrenuli i držali otvorenom ovu temu. Zahtevali su da se kazne za prevremeno penzionisanje ukinu kad penzioner napuni 65 godina.

Sindikati, kao i većina stručnjaka, veruju da je zapravo MMF taj od koga zavisi da li će kazneni poeni za prevremeno penzionisanje biti ukinuti kada lice navrši 65 godina života.

Tokom nedavno završenih pregovora Srbije s predstavnicima misije nije bilo ni pomena o ukidanju penala za prevremeno penzionisanje.

Predstavnici vlade i Fiskalnog saveta su više puta objasnili da penali ne mogu da se ukinu. Kao opravdanje navodili su diskriminaciju onih koji sami uplaćuju sebi staž do 65. godine. Takođe, podsećali su i da takve kazne postoje i u evropskim zemljama.

Evo nekih tekstova i vesti kao hronologije razvoja ovog pitanja: