Razlog objavljivanja ovog članka jeste da se skrene pažnja da natpisi koji su se pojavili u medijima o tome da se uvode novine u Zakon o PIO po kome će majke dobijati veće penzije jednostavno – nisu tačne.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Javile su nam se čitateljke da nam ukažu na to da se govori o novom zakonu koji će uvesti poseban staž za majke i da nas zamole za objašnjenje. Najkraći odgovor jeste: NE uvodi se.
„Majčinski“ staž
Jedan od medija (nismo stvarno mogli da kopamo po tome više) u kome je 23. marta 2026. objavljena „vest“ piše:
„Prema novim zakonskim rešenjima, uvodi se tzv. poseban (majčinski) staž, koji se priznaje ženama na osnovu broja dece. Ovaj staž neće služiti kao osnov za penzionisanje, već isključivo za uvećanje iznosa penzije. Najvažnije novine:
- Majke sa jednim detetom dobijaju 6 meseci dodatnog staža
- Majke sa dvoje dece dobijaju 12 meseci (od 2032. godine)
- Majke sa troje i više dece dobijaju 2 godine dodatnog staža odmah.“
Nije bilo potrebe da proveravamo da li zaista postoje predlozi za ove izmene jer ovo je prepričan POSTOJEĆI Član 60 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (Zakon o PIO).
Član 60 Zakona o PIO
„Osiguraniku – ženi koja je rodila treće dete, po tom osnovu uračunava se u posebni staž vreme u trajanju od dve godine.
Osiguraniku – ženi uračunava se u posebni staž vreme u trajanju od:
1) šest meseci, koja je rodila jedno dete;
2) godinu dana, koja je rodila dvoje dece.“
Primetićete da je odredba o ženi koja je rodila treće dete izdvojena u odnosu na druge dve koje su nabrojane. Ona je, naime, već postojala u Zakonu o PIO pre 2014. godine, dok su te godine unete i odredbe za ženu koja je rodila jedno, odnosno koja je rodila dvoje dece. Ove dve odredbe se primenjuju od 1. januara 2032. godine dok se postojeća odredba samo nastavila primenjivati.
Zašto se danas govori o najavama donošenja odredaba koje su već donete?
Ovo je pitanje za one koji su pisali ovaj članak (članke?). Može biti neverovatno neznanje („neverovatno“ jer zašto bi pisao o nečemu što ne znaš, a ne trudiš se da proveriš?). Moguća su i drugačija tumačenja u ovim vremenima, ali to bi bile pretpostavke koje ćemo ostaviti vama.
Mi ćemo vam ukazati na neke činjenice ili vas podsetiti na njih.
Poseban staž za majke
2003.
Pravo na poseban staž za žene koje su rodile troje (ili više) dece postojalo je i tokom 90-ih godina XX veka. Nakon demokratskih promena, Vlada Zorana Đinđića je ovu odredbu uvrstila u Zakon o PIO iz 2003. godine.
Važno je da naglasimo: Pored posebnog staža za žene koje su rodile troje dece, žene su prema Zakonu o PIO iz 2003. godine imale pravo i na posebne uslove kad su u pitanju potrebne godine života za penzionisanje.
Marija Todorović je, u razgovoru za Penzin 2015. godine, govorila i o ovome. Ovaj deo razgovora dobro ilustruje razloge za postojanje afirmativne akcije kod uslova za penzionisanje žena. Navešćemo taj deo intervjua iskošenim slovima (da biste mogli da preskočite taj deo teksta ako vas ne zanima, ali mi preporučujemo da pročitate i ceo intervju na linku: Razgovor sa Marijom Todorović, potpredsednicom USPS-a: Gledaj život kad donosiš odluke)
Marija Todorović o posebnim uslovima za penzionisanje žena
Marija Todorović: Evo juče sam pročitala članak da žene žive duže, čak do 80 godina. Žene penzionerke umiru ranije od muškaraca penzionera. Muškarci penzioneri nadžive u svojoj populaciji muškarce, a žene penzionerke umiru mnogo ranije.
Znači, muškarci žive duže ako su bili u radnom odnosu, a žene imaju višestruke obaveze: one rade u porodici, one kuvaju, one peru… Hoćete reći: pa nek uzme nekoga ko će to da radi. Sa kojim parama će to da plati?
Kad sam ja prvi put taj podatak objavila, onda je Boško Mijatović rekao da je to nemoguće – žene žive duže od muškaraca. Da, ali u Murtenici možda. One koje su radile, žive kraće. Boško me je pitao kako sam došla do tog podatka. Umrle penzionerke, njihove godine života su sabrane i podeljene sa brojem umrlih penzionerki. Je l to statistički ispravan metod? Kaže, jeste. E pa to ti je to.
Kad smo radili zakon 2003. ja sam bila u toj ekipi, već sam bila penzioner. Gordana Matković je vodila taj posao, i sve iz Fonda, iz ministarstva, sve su bile žene. Ali samo sam ja tražila da ostane razlika u godinama života za žene i za muškarce.
Penzin: Kako to objašnjavate? Žene ne žele da prizanju da im je teže?
Marija Todorović: Ne. One su sve bile mlade i samo su se borile za ravnopravnost. A ja sam govorila da treba obezediti da žena doživi te godine kao muškarac. Da d o ž i v i.
Gordana Matković je otišla kod Đinđića. Trebalo je da on kaže za koju je varijantu. Rekla mu je da su svi u radnoj grupi za izjednačavanja, a da sam samo ja protiv. Vratila se i kaže: „Zoran Đinđić podržava Vaš stav da ostane razlika„. Ja sam to tražila na osnovu stručne analize situacije i položaja zaposlene žene. Jer zaposlena žena, u industriji, ima teške uslove života. U prosveti, lekar, hirurg, da li su isti uslovi kao muškarcu? Nema ona nikakve povlastice kad radi, ali posle je čeka porodica i čekaju je obaveze u porodici. Dakle, to ne može da ne nosi deo životne energije. Da ne skraćuje život.
2014.
Pod prvom Vladom Aleksandra Vučića 2014. godine donete su značajne izmene Zakona o PIO. Tada su donete i spomenute odredbe Člana 60 kojima je pravo na poseban staž dodeljen i ženama koje su rodile jedno, odnosno dvoje dece. Za razliku od odredbe za majke troje (i više dece), ove dve odredbe se, prema prelaznim odredbama Zakona, primenjuju od 1. januara 2032.
Još nešto se, prema tada donetom (i danas važećem) Zakonu o PIO menja 2032. godine. Od te godine će biti izjednačene žene i muškarci po pitanju godina života potrebnim za odlazak u penziju.
Naime, Zakon o PIO iz 2014. godine podrazumeva postepeno povećavanje godina života za ostvarivanje prava na penziju žena. Do tada, žene su mogle da idu u starosnu penziju sa 60 godina života. Od 1. januara 2015. godine (kada su skoro sve odredbe ovog zakona počele da se primenjuju) ženama je bilo potrebno, pored 15 godina staža i 60 godina i šest meseci života. Predviđeno je pomeranje naviše ove granice, svake godine, sve dok se 2032. ne izjednače žene i muškarci.
Dakle, 2014. godine su ženama u istom zakonu oduzeta neka prava, a neka su im dodeljena. S tom razlikom što su prava oduzeta SVIM ženama, a dodeljena samo onima koje rađaju. Pri tom, i te koje su rodile, neće moći da ostvare to pravo pre 2032. godine izuzev ako nisu rodile troje ili više dece.
Mnogim ženama su zapravo oduzeta prava. Uzimimo kao primer ženu koja je 2014. godine imala dvoje dece i 59 godina života. Ona nije mogla da se penzioniše 2015. godine. Zakon predviđa da žene na osnovu ovog člana imaju samo pravo na veću penziju (dakle, uvećava im se penzija kao da su radile pola godine ili godinu dana više, a nemaju pravo da pola godine ili godinu dana ranije idu u penziju). Međutim, i pravo na penziju uvećanu kao da je radila godinu dana više, ova žena će ostvariti tek 2032. godine kad bude imala 77 godina.
Ne treba da podvlačimo da neke žene nikad neće doživeti povećanje penzije na osnovu ovog ćlana. Vlada koja je donale ovu odredbu zakona odložila je njenu finansisju realizaciju za 18 godina. A kad su finansije u pitanju, odmah su, te iste godine, drugim zakonom od velikog broja penzionera uzeli deo njihove penzije.
Umesto zaključka, pitanje
Izmene ovog člana zakona i, posebno, odlaganje njegove primene do 2032. godine, prošle su prilično neprimetno. To je stara boljka našeg društva: Nismo naučeni da vodimo računa o svojim interesima.
Kada se zna sve ovo (a budite slobodni da nas ispravite ako smo negde pogrešili), odgovorite vi onima koji čitaju medije koji imaju naslove kao što je ovaj kojim smo ilustrovali članak: Zašto sada pišu ovakve neistine? Možete nam pisati na Facebook-u ili na mejl penzin.srbija@gmail.com