Anksioznost nije normalni deo starenja, baš kao ni potreba za gomilanjem ni opsesivno-kompulzivni poremećaj. Oni nisu retki u starijem dobu, ali nema mnogo istraživačkih radova na temu lečenja anksioznih poremećaja kod starijih osoba
Ilustracija: Fran Krause (v. tekst Strahovi koje svi delimo)
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U nekim slučajevima, anksioznost je normalna reakcija na stres. Na taj način naše telo se nosi sa njim. Ali, kada anksioznost postane izražen, iracionalni strah od svakodnevnih situacija, ona prelazi granicu i postaje poremećaj koji onesposobljava.
Anksioznost nije normalni deo starenja, baš kao ni potreba za gomilanjem ni opsesivno-kompulzivni poremećaj. Ali nisu retki kod starijih osoba. O tome piše urednica portala Ageing Care Marlo Solito.
Anksioznost
Ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem ne mogu da kontrolišu svoju zabrinutost i ne mogu da se opuste. Lako se uplaše i imaju problema da zaspe ili da ostanu uspavani.
Anksiozni poremećaji kod starijih odraslih osoba često se javlja u isto vreme kada i druge bolesti kao što su depresija, dijabetes ili srčana bolest. Kognitivni problemi i promene u načinu života mogu dodatno da zakomplikuju stvari.
Anksioznost, kada se javlja u starijem dobu, pogađa više žene nego muškarce.
Ljudi sa anksioznošću u starijem dobu najčešće pate od hroničnih oboljenja. Osobe koje pate od depresije imaju takođe povišen rizik za oboljevanje od anksioznosti. Neželjeno dejstvo lekova može da izazove anksioznost.
Zbog svega ovoga, može biti teško precizno dijagnostikovati anksiozni poremećaj kod starijih osoba.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
Ljudi sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem imaju uporne, uznemirujuće misli (opsesije) i koriste rituale za kontrolisanje (kompulzije) anksioznosti koju stvaraju ove misli. Najčešće, ovi rituali na kraju kontrolišu njih.
Na primer, ako je neko opsednut bakterijama ili prljavštinom, može razviti potrebu da iznova i iznova pere ruke. Ako je opsednut uljezima, može zaključavati i otključavati sopstvena vrata dugo pre nego što se reši da ode u krevet. Osoba koja se plaši sramoćenja u društvu može biti podstaknuta svojim OKP da se kompulzivno češlja ispred ogledala, gde je ogledalo „zarobi“ te nije sposobna da se pomeri od njega.
Vršenje takvih rituala nije prijatno. U najboljem slučaju, oni dovode do trenutnog oslobađanja od anksioznosti koju izazivaju opsesivne misli.
OKP je tipični anksiozni poremećaj, ali kada starija osoba pati od njega, ovo stanje može biti povezano sa Alchajmerovom bolešću ili demencijom.
Kompulzivno gomilanje
Kompulzivno gomilanje, prekomerno skupljanje stvari, uz nepostojanje sposobnosti da se stvari odbace, još je jedan poremećaj koji je povezan sa anksioznošću i OKP.
Gomilanje često dovodi do stvaranja skučenog životnog prostora koji je maksimalno popunjen stvarima, a postoje samo uski prolazi kroz gomile nereda.
Ljudi koji imaju sklonost ka gomilanju često doživljavaju svoju imovinu kao centralni deo svog identiteta. Gubitak ili davanje imovine kod njih može izazvati izrazitu anksioznost ili osećaj gubitka i tuge.
Marlo Solito ne navodi istraživanje, ali spominje da je zaključak jednog naučnog istraživanja da se, kod osoba koje će oboleti od Alchajmerove bolesti, može u predfazi javiti kompulzivno gomilanje.
Osoba koja je bila sklona anksioznosti, kada se suoči sa starenjem i mogućnošću da će finansije presušiti, može početi da sakuplja i čuva suprotstvaljajući se tako osećaju koji je preplavljuje kad pomisli na budućnost.
Često, gomilanje ukazuje na potrebu za komforom zbog duboko usađenih strahova i anksioznosti koje je osoba iskusila. Druge osobe će se čvrsto držati stvari koje poseduju zbog straha da će njihove uspomene nestati ukoliko nema opipljivih dokaza iz prošlosti.
Lečenje anksioznih poremećaja
Nema mnogo istraživačkih radova na temu lečenja anksioznih poremećaja kod starijih osoba. Međutim, većina poremećaja može da se leči lekovima ili psihoterapijom. Za neke ljude, kombinacija lekova i psihoterapije može biti najbolji pristup lečenju.
Antidepresivi se sve češće preporučuju za lečenje anksioznih poremećaja kod starijih.
Psihoterapija podrazumeva razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje, kao što je psihijatar ili psiholog u cilju otkrivanja pokretača anksioznog poremećaja i pronalaženja najboljih načina da se oboleli sa tim izbori.
Vrsta psihoterapije pod nazivom kognitivno-bihejvioralna terapija veoma je korisna za lečenje anksiznih poremećaja. Kognitivni deo pomaže ljudima da promene obrasce razmišljanja koji podržavaju njihove strahove, a bihejvioralni deo pomaže ljudima da promene način na koji reaguju na situacije koje izazivaju anksioznost.
Tekstovi koji bi vas mogli zanimati
O mogućim načinima lečenja ili smirivanja anksioznosti:
- Slušanje verske muzike smanjuje anksioznost kod starijih
- Ekspresivno pisanje – prirodni lek protiv bolova
- Umiruju nas susreti sa drugim ljudima
- Zašto je baštovanstvo sjajna aktivnost?
O potrebnom oprezu kada se uzimaju lekovi:
- Depresija starih u domovima za stare – psihoterapija ili lekovi
- Anksiolitici i hipnotici povezani sa preranom smrću
O prepoznavanju anksioznosti:
O kognitivno-bihejvioralnoj terapiji: