U SAD, depresivno je 40% stanara domova za stare. Poznavanje uzroka depresije – biološki ili psihološki, omogućava efikasnije lečenje
Za mnoge starije osobe, selidba u dom za stare predstavlja kraj puta i mesto gde čovek ide da sačeka smrt. Takve misli vode u depresiju koja se kreće od blage do hronične.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Prema podacima Američkog gerijatrijskog društva (American Geriatrics Society), depresivno je oko 40% stanara domova za stare. Uprkos rasprostranjenosti depresije, retki su stariji ljudi u domovima za stare koji će otvoreno priznati da su depresivni.
To znači da članovi porodice ili prijatelji moraju da obrate pažnju na znake upozorenja koji su često veoma suptilni: tata nije više onako pričljiv i društven kao što je bio; mama samo promrljavi jelo.
Okolina često ne primeti depresiju kod starijih ili je smatra sastavnim delom starenja. Pošto znaci depresije mogu odražavati znake demencije, naročito probleme sa fokusiranjem i koncentracijom, dijagnostikovanje depresije kod starijih može biti teško.
Gerijatrijski psihijatar dr Kenet Sakoje objašnjava za portal Ageing Care da depresija može imati biološki ili psihološki uzrok. Iako se lekovi ili psihoterapija ili i jedno i drugo mogu propisati svakom pacijentu sa depresijom, poznavanje uzroka omogućava efikasniju terapiju.
Kao primer, dr Sakoje navodi da nakon moždanog udara, 50% ljudi postane depresivno. On objašnjava da promene u mozgu izazvane Alchajmerovom bolešću, kao što je smanjen protok krvi, mogu da dovedu do jedne vrste vaskularne depresije.
U ovakvim slučajevima, gde je uzrok biološki, propisivanje terapije lekovima moglo bi da bude efikasnije od psihoterapije jer se lekovima cilja na hemijsku neravnotežu.
Sa druge strane, ako je depresija blaga i izazvana psihološkim faktorima, kao što je nedostatak društva ili stimulacije, psihoterapija bi mogla biti od veće pomoći.
„Stariji pacijenti često kažu da su najbolji dani njihovog života prošli“, objašnjava dr Sakoje. Oni bi imali koristi od priče sa profesionalnim psihoterapeutom, ali i od promene životnog stila kao što je socijalizacija, stimulacija, fizičke vežbe i što više dnevne svetlosti.