Zašto je baštovanstvo sjajna aktivnost?

Zašto je baštovanstvo sjajna aktivnost?

Znate da baštovanstvo troši kalorije – u proseku 300 kalorija po času. Pored toga, ono jača snagu, izdržljivost, savitljivost… sve u zavisnosti od vrste radova.

Baštovanstvo pokreće i razvija mišiće, koordinaciju i ravnotežu. Ali postoje još neki aspekti baštovanstva koje ga čine sjajnom aktivnošću.

Baštovanstvo je prirodno. Ljudi su dugo radili na zemlji kako bi obezbedili svoj opstanak. Edvard Vilson, harvardski prirodnjak, primetio je da smo projektovani tako da više volimo da gledamo u cveće i travu nego u beton i čelik. On govori o biofiliji – instinktivnoj vezi između ljudi i prirode koja je primetna u našem porivu da je imitiramo sađenjem cveća i uređivanjem zelenila što ide dalje od obrađivanja zemlje zarad opstanka.

Baštovanstvo isceljuje. Istraživanja pokazuju da čak i samo posmatranje prirode može značajno skratiti vreme oporavka posle operacije, smanjuje potrebu za lekovima protiv bolova, snižava krvni pritisak i smanjuje stres (smanjujući nivo hormona kortizola).

Ustanove za staranje o ljudima sa Alchajmerovom bolešću, beleže da su, kada su njihovi pacijenti u vrtu, anksioznost, uznemirenost, agresivnost i povlačenje u sebe mnogo manje izraženi, te je i potreba za antipsihotičnim lekovima manja.

Baštovanstvo podstiče svesnost. Dodir sa prirodom dovodi um u stanje slično meditaciji, prema rečima Kler Kuper Markus, profesora na Berkliju i jednoj od osnivača enviromentalne psihologije. Budisti često koriste cvet lotosa kao simbol meditacije.

„Kada intenzivno gledate u nešto ili kada se sagnete da pomirišete nešto, vi zaobilazite analitičku funkciju mozga“, kaže Markus. Nalazite se u ovom, sadašnjem trenutku. Vrtlarstvo omogućava čoveku da postane jedno sa prirodom i da se poveže sa tokovima celokupnog živog sveta.

Baštovanstvo nam pruža „uzemljenje“. Kopanje zemlje, čupanje korova, sađenje, orezivanje – sve su to etapni radovi na održavanju životnog ciklusa biljaka. Bašta je mikrokosmos rađanja, rasta i umiranja. Nekada se biljke šire, često venu, trunu i „umiru“. Svejedno. Život se nastavlja. Prekrijemo zemljom i ponovo zasadimo. Pored toga, baštovanstvo nam omogućava da se isključimo od svakodnevnih vesti i da se bavimo onim što su naši preci radili vekovima. Povezuje nas na mnogo različitih nivoa.

Baštovanstvo pojačava naša čula. Bašta je praznik za sva čula. Vizuelno, snaga cveća je očigledna. Osmehujemo se eksploziji boja u leji ili na samo jednom cvetu. Deca odmah, instinktivno, dodiruju i beru svilenkaste cvetove. Vetar se kreće kroz travu koja nas golica i čini da lišće šušti. Mnogi cvetovi pružaju predivne mirise. A mnogo je voća i povrća koji nam služe kao hrana.

Baštovanstvo je kreativno
. Svaka bašta pruža mogućnost da se naslika slika, baš kao što to čini likovni umetnik, koristeći boje, razmere i oblike za svoje pejzažno remek delo. Birajući mesto za sadnju, kao i šta će biti zasađeno, kako će biljka biti snabdevena vodom i izložena suncu, dajemo kreativan izazov svom mozgu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *