Srbija bez mladih, Srbija bez majstora

Danas je teško doći do zanatlija svih profila – molera, keramičara, vodoinstalatera, električara… Ako želite da unajmite dobrog majstora, najčešće će to biti penzioner. Mladi kvalifikovan kadar je otišao u inostranstvo. Ostaje li Srbija bez majstora?

Goran Rodić, potpredsednik Gradevinske komore, kaže da je do dobrog, mladog radnika danas nemoguće doći. Mladi su otišli u inostranstvo ili radnim danima rade u firmi u Srbiji, a vikendima rade u Austriji ili Švajcarskoj. Prosečna starost građevinskog radnika je 55 godina.

“Dobrih, kvalitetnih majstora više nema, ima onih priučenih. Za popravke u kući možete angažovati samo nekog penzionera. Mladi ili su otišli u inostranstvo ili radnim danima rade u firmi, a vikendom idu i rade u Austriji”, rekao je Rodić.

Problem je, misli Rodić, nastao jer ne jačaju srpke građevinske firme. Kada bi one bile angažovane kao izvođači radova na velikim poslovima, to bi značilo sigurno finansiranje na duži vremenski period.

Dnevnica dobrog majstora danas je u Srbiji oko 50 evra. Bez obzira na to, mladi su malo zainteresovani za upis u građevinske škole koje školuju te obrazovne profile.

Školovanje majstora zanata

U Građevinskoj školi na Zvezdari 2019. godine upisano je po jedno odeljenje keramičara i dekoratera zidnih površina – molera (po 30 učenika). Prethodne godine su na ta dva smera imali grupe od po 15 učenika. Za zidara, tesara, armirača, koji su spojeni u jedan obrazovni profil – Operater građevinskih radova, upisalo se samo 12 učenika.

Dragana Radovanović, direktorka Građevinske škole, kaže da je malo interesovanje za zanate iako su oni danas na tržištu veoma traženi. Razlog tome je, smatra, loša slika građevinarstva koja je godinama unazad u javnosti predstavljana. Tome su doprinele i neke građevinske firme koje nisu isplaćivale plate zaposlenima na vreme.

Dodaje da deca pod pritiskom roditelja ne upisuju trogodišnje škole, već se odlučuju za četvorogodišnje.

Najveće interesovanje u Građevinskoj školi je za rukovaoca građevinskom mehanizacijom. Ovo je popularan, tražen i dobro plaćen posao. Na tom smeru, prvi učenik na listi imao je 2019. godine 74 boda, a poslednji 62. Direktorka Radovanović kaže da je prethodnih godina bilo dece koja su i sa 100 bodova upisivala taj smer.

“Sva deca koja su se upisala za rukovaoca mogla su da idu u četvorogodišnju školu, ali nisu želela. Ona su se opredelila za taj smer. Isto je i sa obrazovnim profilom elektroinstalater, gde je prvi na listi imao 86 bodova. To su uglavnom deca čiji roditelji imaju razrađen, porodični posao ili roditelj radi u nekoj građevinskoj firmi pa znaju koliko je to traženo”, zaključuje.

Izvori: 021, Tanjug
Fotografijaqinghill za Unsplash

Podsećamo na tekstove: