Osećaj usamljenosti često ima uticaja na celokupan život osobe:
– Prestanak brige o sebi – Starija osoba koja pati zbog usamljenosti neće više brinuti o sebi kao ranije. „Zašto da brinem o sebi kada me ionako niko ne vidi?“, najčešći je način razmišljanja ovih ljudi. Usamljena osoba, npr, može da prestane da jede ili da to retko radi, da prestane da se kupa, da ne uzima prepisane lekove, itd.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
– Otuđenje – Osećati se samim i patiti od usamljenosti ne znači nužno da nismo u društvu. Ponekad, usamljenost potiče od činjenice da se osećamo neshvaćenim ili da nas odnos sa drugima ne zadovoljava. Može doći do otuđivanja – smanjuje se broj poseta prijatelja i bližnjih što je praćeno smanjivanjem aktivnosti da bi se, na kraju, čovek zaista našao sam. Ovo može dovesti do bega od stvarnosti kada se prednost daje zamišljenom svetu, što okolini može izgledati kao vrsta oboljenja, npr. kao senilna demencija.
– Neuropsihološki poremećaji – Usamljenost može da dovede do psiholoških bolesti kao što su depresija, napadi panike i drugi emocionalni poremećaji. Kod starije osobe to može uticati i na mogućnost snalaženja u prostoru i vremenu, na njenu sposobnost analitičkog rasuđivanja i na pamćenje. Usled usamljenosti, stariji čovek može početi da zaboravlja imena i nazive u okruženju, prestati da prepoznaje svoje bližnje i može delovati desorijentisano i odsutno.
Treba uvek imati u vidu da usamljenost nije neizbežna. Postoje stručnjaci kao što su psiholozi ili udruženja koja mogu pomoći da se osoba sa ovim problemom lakše izbori.
Usamljenost starih – Uzroci