Saznajte kada je najbolje uzimati vitamin D, da li ujutru ili uveče, uz obrok ili bez jela, i kako da poboljšate njegovu apsorpciju.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Vitamin D većina nas ne unosi dovoljno. Zato se često preporučuje da se ovaj vitamin, poznat kao „vitamin sunca“, uzima kao suplement tj. dodatak ishrani. Ali, kada je najbolje uzimati vitamin D, u koje doba dana?
Šta je vitamin D?
Vitamin D je jedan od četiri vitamina rastvorljiva u mastima (ostali su A, E i K). Naše telo proizvodi vitamin D nakon izlaganja suncu, a možemo ga uneti i putem ishrane. Ima mnogo važnih uloga u našem organizmu. Među njima su podrška imunosistemu, funkciji mišića i nerava, sposobnosti tela da apsorbuje kalcijum i još mnogo toga.
Mnogim ljudima nedostaje vitamin D. Do nedostatka dolazi zbog toga što mali broj namirnica sadrži vitamin D. Takođe, mnogi ljudi tokom zime ne dobijaju dovoljno sunčeve svetlosti.
Preporučena dnevna vrednost vitamina D za prosečnu stariju odraslu osobu iznosi 20 mikrograma, što je jednako 800 internacionalnih jedinica (IJ). Poređenja radi, jedno jaje i konzerva tunjevine od 85 grama sadrže nešto više od 1 mikrograma, 85 grama lososa oko 12, a ista količina pastrmke oko 14 mikrograma. Osim ako svakodnevno ne uzimate kašiku ulja jetre bakalara (34 mikrograma) ili ne jedete lososa ili pastrmku, teško je dostići ovu vrednost samo putem hrane, jer većina izvora vitamina D sadrži male količine.
Zbog toga mnogi ljudi uzimaju suplemente vitamina D. Ipak, važno je ne samo da se uzima adekvatna količina, već i da se on pravilno apsorbuje u organizmu.
Jutro ili veče?
Da pređemo odmah na suštinu: stručnjaci se slažu da nije važno u koje doba dana uzimate suplement vitamina D.
Mnogima odgovara da suplemente uzimaju ujutru, pre nego što ih preokupiraju dnevne obaveze. Drugi ih uzimaju posle večere. Ne bi trebalo da postoji značajna razlika u apsorpciji bez obzira na to koja opcija se izabere. Najlakše je da se izabere jedan period i da ga se pridržavamo.
O čemu treba voditi računa kada je suplementacija u pitanju?
Postoji mnogo faktora koje treba razmotriti prilikom uzimanja bilo kog suplementa, ne samo vitamina D. Evo šta treba imati na umu.
Zdravstveno stanje
Pre svega, određena zdravstvena stanja mogu uticati na nivo vitamina D (ili potrebe za njim). Ovde spadaju osteoporoza ili osteopenija, depresija, bolesti bubrega ili jetre, kao i porodična istorija neuroloških oboljenja.
Posebno je važno da osobe koje imaju probleme sa apsorpcijom, poput inflamatorne bolesti creva ili onih koje su imale operaciju smanjenja želuca, sarađuju sa svojim lekarima kako bi precizno odredile dozu i dobile individualne savete o vremenu uzimanja vitamina D.
Težina i visina osobe tekođe mogu uticati na apsorpciju i doziranje. Zato se obavezno treba posavetovati sa lekarom pre nego što se kupe suplementi.
Ako se nakon uzimanja suplementa jave mučnina, zatvor, značajna promena apetita ili drugi neželjeni simptomi, obavezno se treba javiti lekaru.
Navike
Važno je da se razmotre navike kada se vitamin D uključuje u ishranu kao dodatak ishrani. Teško je imati koristi od vitamina D ako ga često zaboravljamo.
Tu može pomoći „povezivanje navika“, odnosno uzimanje vitamina D u isto vreme kada automatski obavljamo i neki drugi svakodnevni zadatak. Na primer, ako zube uvek peremo ujutro posle posle doručka, vitamin D pored četkice za zube može nas podsetiti da ga uzmemo.
Kao i kod svakog novog leka ili suplementa, važno je da se posavetujemo sa lakarom kako bismo odredili koje vreme je najbolje za nas. Kao opšte pravilo važi da je najbolje vreme ono koje nama najviše odgovara.
Uz obrok ili mimo njega?
Vreme u koje se uzima vitamin D nije presudno, ali bi ga trebalo uzimati uz hranu. Pošto je to vitamin rastvorljiv u mastima, hrana – posebno zdrave masti – pomaže njegovu apsorpciju.
Na primer, ako se doručkuje sir, puter ili neki drugi mlačni proizvod, vitamin D će se apsorbovati zahvaljujući mlećnim mastima. Sa druge strane, organizam dobija dodatni kalcijum iz mlečnih proizvoda, a vitamin D će pomoći telu da ga bolje apsorbuje. Ili, ako večerate salatu sa prelivom od maslinovog ulja… Bilo koje masti. Birajte, ali birajte pametno.
Tip vitamina D
Postoje dve vrste vitamina D: D2 i D3. Biljke, gljive uzgajane pod UV svetlom i obogaćene namirnice sadrže D2, dok D3 dobijamo iz sunčeve svetlosti i namirnica životinjskog porekla. Iako su obe vrste korisne, vitamin D3 je biološki dostupniji od vitamina D2. To znači da telo efikasnije koristi D3, pa je za postizanje istog efekta često potrebna veća doza D2.
Pre nego što započnete bilo kakvu novu suplementaciju, razgovarajte sa lekarom o tome koji oblik vitamina D je najbolji za vas. A ako već uzimate suplement vitamina D, proverite sa lekarom da li uzimate odgovarajući oblik.