Iz izveštaja: „Rešavanje problema demencije – Odgovor OECD-a“

Iz izveštaja: „Rešavanje problema demencije – Odgovor OECD-a“

OECD je objavio izveštaj o demenciji. Apeluje se na promenu stava, saradnju i aktivnije traženje rešenja. Prenosimo za nas najvažnije delove ovog izveštaja.

Kompletan izveštaj na engleskom, u PDF-u, možete pročitati na linku ovde.

Fotografija iz foto-galerije: Autoportreti uma sa Alchajmerom


Danas, nije poznat lek za milione ljudi obolelih od demencije. Briga o osobi sa demencijom uzima veliki emotivni danak zdravstvenim radnicima, porodici i prijateljima.

Kako se širom sveta, sa starenjem stanovništva, povećava broj ljudi obolelih od demencije, tako rastu i troškovi za zdravstveni sistem.

Vreme je da se preduzmu odlučni koraci u rešavanju ljudskih, društvenih i ekonomskih problema vezanim za ovu bolest. Moramo poboljšati zdravstvenu i socijalnu brigu za ljude sa demencijom, ubrzati inovacije i identifikovati efikasan način lečenja.

Prethodni napori su pokazali da ovo nije zadatak samo za vlade država, niti ovom izazovu naša društva mogu da uspešno odgovore pojedinačnim akcijama. Demencija je globalni izazov i zahteva globalna rešenja. Međunarodna saradnja je presudna za ohrabrivanje multidisciplinarnih, prekograničnih istraživanja i za pospešivanje prenosa saznanja o efikasnim rešenjima na globalnom nivou.

Demencija predstavlja veliki teret sa visokim troškovima za društvo i ekonomiju

Demencija je najčešći oblik degenerativnog oboljenja kod starijih ljudi

Demencija se opisuje kao poremećaj mozga koji progresivno vodi do njegovog oštećenja i propadanja funkcionalnih sposobnosti osobe, kao i propadanja njenih društvenih veza. Alchajmerova bolest je najčešći oblik, koji obuhvata 60 – 80 odsto svih slučajeva.

Godine 2010., demencija je bila uzrok četiri odsto smrtnih slučajeva i 8,5 odsto invaliditeta kod osoba starijih od 70 godina. U Francuskoj i Kanadi, ona je bila uzrok svake treće smrti kod starije populacije.

Procenjuje se da je 2010. godine širom sveta bilo oko 36 miliona ljudi sa demencijom, od kojih je 42 odsto živelo u bogatim zemljama.

Demencija predstavlja ogroman trošak za privredu i porodice

Procenjuje se da su troškovi vezani za demenciju 2010. godine, na svetskom nivou, iznosili 604 milijarde američkih dolara. Od toga, 70% čine troškovi Zapadne Evrope i Severne Amerike.

U Nemačkoj i Norveškoj, demencija čini 3,7 odnosno 6% ukupnih zdravstvenih troškova.

Preko 15% ljudi starijih od 50 godina staralo se 2010. godine o zavisnom članu porodice ili prijatelju, među kojima su i oboleli od demencije. Više od 60% ovih neformalnih staratelja su žene. Dve trećine njih stara se o obolelom svakodnevno.

Članovi porodice koji se više od 20 sati nedeljno staraju o nemoćnim, starijim osobama imaju za 20 odsto višu učestalost stvaranja problema sa mentalnim zdravljem (kao što je npr. depresija), veći rizik od smanjivanja časova plaćenog rada i u većem su riziku od osiromašenja.

Zdravstveni sistemi su još uvek nespremni da se nose sa demencijom. To mora da se promeni

Rešavanje neispunjenih potreba demencije

Nekoliko OECD zemalja – kao što su Francuska, Ujedinjeno kraljevstvo, Nemačka, Australija, osmislile su strateške planove za rešavanje pitanja demencije ili su stvorile posebne pogodnosti za dementne.

Veliki broj ljudi – prema nekim procenama, polovina od onih koji su u Ujedinjenom kraljevstvu oboleli od demencije, živi bez dobre dijagnoze i zdravstvene podrške. Čak i kada je ljudima dijagnostikovana demencija, oni često i dalje ne koriste usluge koje njima najviše odgovaraju. Ovo može i mora da se promeni.

Unapređenje prevencije

Politika prevencije koja je usmerena na faktore rizika za neka hronična oboljenja, takođe je pogodna i za demenciju. Međutim, danas, zdravstveni sistemi širom OECD zemalja troše manje od 3% na prevenciju.

Dijabetes je faktor rizika za demenciju. Dobar tretman kardiovaskularnih faktora rizika popravlja stanje i može odložiti demenciju.

Fizičke i kognitivne vežbe mogu popraviti kognitivne sposobnosti kod rano dijagnostikovanih slučajeva.

Ohrabrivanje uspostavljanja dijagnoze bez stigmatizacije

Dijagnostikovanje demencije je isuviše često povezano sa sramotom. Donosioci odluka, zdravstveni radnici i društvo moraju da se bore potiv žigosanja obolelih.

Ljudi koji žive sa demencijom treba da dobiju podršku i da budu ohrabrivani da učestvuju u kliničkim istraživanjima. Lekari opšte prakse imaju važnu ulogu u procenjivanju znakova demencije i usmeravanju ljudi kod kojih se ovi znaci primete.

Trijaža predementnih stanja je prioritet u strategiji nekih OECD zemalja. Rano otkrivanje može pomoći obolelima i njihovim porodicama u boljem planiranju budućnosti. Međutim, toliko malo se zna o bolesti da je veoma nesigurno zaključivanje da li će osobe sa prekliničkim znacima demencije oboleti od ove bolesti. Ne postoje čvrsti dokazi da rano otkrivanje poboljšava izglede.

Bolja podrška i kvalitet nege

Pristup uslugama zbrinjavanja osoba sa demencijom – klinike za memoriju, lečenje lekovima, lokalne usluge zbrinjavanja, podrška lekara opšte prakse i specijalista – veoma se razlikuju od zemlje do zemlje OECD-a, što dovodi do nejednakosti u kvalitetu života ljudi sa demencijom.

Bolnice nisu pravo mesto za osobe sa demencijom i predstavljaju skupo rešenje. Prosečno trajanje hospitalizacije u slučaju demencije još uvek je 45 dana u OECD zeljama, iako je opalo za šestinu od 2000. godine. Hospitalizacija predstavlja najskuplje rešenje za osobe sa demencijom.

Sveobuhvatni pristup obezbeđivanju usluga ljudima sa demencijom, uključujući socijalnu i zdravstvenu negu, presudno je za visokokvaliteno zbrinjavanje dementnih osoba.

Standardi kvaliteta za zbrinjavanje dementnih osoba pomažu u pružanju kvalitetne nege. Britanski standardi pokrivaju različite oblasti, kao što su obuka zaposlenih, izbor, uslovi stanovanja, personalizovano planiranje zbrinjavanja i nege na kraju života.

I do 90% pacijenata sa Alchajmerovom bolešću ima jedan ili više bihejvioralnih i psiholoških simptoma demencije – BPSD (npr. uznemirenost, verbalna i fizička agresivnost, lutanje).

Još uvek je široko rasprostranjen tretman lekovima, iako su njegova efikasnost i bezbednost dovođene u pitanje.

Države bi trebalo da istraže mogućnosti korišćenja širokoobuhvatnih i velikih baza podataka kako bi unapredile kvalitet zbrinjavanja osoba sa demencijom, na primer povezivanjem kliničkih i bioloških podataka sa podacima troškova bolničkog lečenja, dijagnostike i zdravstvenih usluga.

Pomaganje porodičnim starateljima

Delotvorna podrška porodičnim starateljima jeste rešenje kojim svi dobijaju. To koristi starateljima, osobi sa demencijom ali koristi i održanju javnih sistema.

Porodičnim starateljima može se pomoći na tri načina. Prvo, promovisanjem bolje ravnoteže između posla i slobodnog vremena pomoću većeg izbora i veće fleksibilnosti npr. u vezi se odsustvom zbog nege obolelog. Drugo, uvođenjem usluga podrške, kao što su centri za produženi odmor, obuku i savetovanje. Treće, obezbeđivanjem pažljivo osmišljene novčane nadoknade.

Pronalaženje pouzdanog načina dijagnostikovanja i efikasnog načina lečenja ostaje teško

Alchajmerova bolest je složeno multifaktorsko i multigenetsko neurodegenarativno oboljenje

Iako je napravljen značajan napredak proteklih decenija u opisivanju Alchajmera i drugih vrsta demencije i u razumevanju njihove složene biologije, dijagnostikovanje ostaje teško i nije pronađeno nijedno rešenje za efikasno ublažavanje njihovih simptoma, usporavanje njihovog napredovanja i u lečenju ovih bolesti.

Do sada, lekovi za Alcahjmer i druge vrste demencija nisu bili dovoljno korisni u poređenju sa potencijalnim rizikom njihove upotrebe. Pored toga, u trenutku postavljanja dijagnoze, pacijent je često već u uznapredovaloj, trenutno neizlečivoj i nepovratnoj fazi bolesti.

Rešavanje problema biološke složenosti demencije zahtevaće okruženje koje podstiče inovaciju, naročito u novim granama nauke i tehnologije, iz kojih bi mogla da stignu inovativna otkrića. Zaista, mnoga inovativna rešenja za problem demencije zavisiće od brzog napretka u novim oblastima biomedicine kao što su genomske tehnologije, nanotehnologije i regenerativna medicina.

Utvrđivanje modela za saradnju zainteresovanih strana na nacionalnom i svetskom nivou

Inovativno povezivanje vlada, javnih subjekata i privatnog sektora, može spojiti sredstva potrebna za efikasno istraživanje i podelu rizika među različitim akterima. Pacijenti su u središtu ove saradnje.

Korišćenje informatičke revolucije i moći računara za unapređenje istraživanja i nege Upotreba interneta i informaciono-komunikacionih sistema otvorila je nove mogućnosti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *