Žene 65+ – Iskustva i izazovi tokom vanrednog stanja

U okviru projekta “Za povećano učestvovanje starijih žena u javnom i političkom životu”, udruženja “Snaga prijateljstva Amity” i “FemPlatz” su sprovela istraživanje kojim su, između ostalog, prikupljena i iskustva starijih žena tokom vanrednog stanja. Sa kojim su se sve izazovima starije žene u Srbiji suočavale?

Udruženje Snaga prijateljstva Amity u partnerstvu sa udruženjem građanki FemPlatz realizuje projekat “Za povećano učestvovanje starijih žena u javnom i političkom životu”.

Projekat finansira Evropska unija i sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Istraživanje u okviru projekta
“Za povećano učestvovanje starijih žena u javnom i političkom životu”

U okviru ovog projekta sprovedeno je istraživanje u šest gradova u Srbiji: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Boru i Čačku. Cilj istraživanja je bio da se steknu saznanja o učešću starijih žena u javnom i političkom životu.

Istraživanje je urađeno na reprezentativnom uzorku od preko 670 žena starijih od 65 godina: Sprovedeno je putem anketa koje je uradila agencija Ipsos Strategic Marketing iz Beograda, putem pet fokus grupa koje su Amity i FemPlatz realizovali tokom juna i jula 2020. godine i kroz dubinske intervjue sa starijim ženama.

Vanredno stanje –
Posebni izazovi za starije žene

S obzirom da je istraživanje sprovеdeno u toku trajanja epidemije Covid-19, posle ukidanja vanrednog stanja, bilo je značajno saznati sa kojim su se izazovima starije žene suočavale tokom vanrednog stanja.

Vanredno stanje je proglašeno 15. marta 2020. godine i trajalo je 53 dana. Tokom trajanja vanrednog stanja uvedene su mere kojima je ograničena sloboda kretanja. Ovim merama najviše su pogođene starije osobe, čija je sloboda kretanja 35 dana bila suspendovana u trajanju od 164 časa nedeljno, uz pretnju sankcijom.

U posebno teškoj situaciji bile su starije osobe koje žive same, naročito one koje imaju potrebu za tuđom negom i pomoći, među kojima je najviše žena. Većina usluga socijalne zaštite bila je ili obustavljena ili su usluge pružane uz znatna ograničenja, a pružanje zdravstvenih usluga bilo je redukovano i ograničeno na urgentna stanja. Zbog opšte zabrane kretanja, bilo je otežano pružanje pomoći i podrške starijim osobama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti od članova njihovih porodica i neformalnih negovatelja/ki.

Humanitarne i druge aktivnosti na lokalnom nivou organizovali su krizni štabovi, koji su procenu potreba pojedinih kategorija stanovništva vršili bez uključivanja predstavnika ranjivih grupa. Zbog toga su izostale ciljane i rodno odgovorne mere usmerene na zadovoljavanje svakodnevnih životnih potreba pojedinih ranjivih grupa, uključujući i starije osobe. Pristup informacijama o raspoloživim vidovima pomoći i podrške bio je ograničen. Linije pomoći i podrške uglavnom nisu bile dostupne u vreme važenja opšte zabrane kretanja.

Evidentno je da su u uslovima vanrednog stanja došle do punog izražaja sve linije dominacije, marginalizacije i rodne i druge nejednakosti sa kojima se suočavaju starije žene.

Svakodnevni život starijih žena tokom vanrednog stanja

Istraživanjem su prikupljena iskustva starijih žena van institucionalnog smeštaja i njihov subjektivni doživljaj uticaja mera na njihov svakodnevni život tokom trajanja vanrednog stanja.

U periodu kada je osobama starijim od 65/70 godina bilo zabranjeno kretanje, starijim ženama su podršku i pomoć u nabavci namirnica, lekova i drugih neophodnih stvari pružali u najvećem broju mlađi članovi porodice, koji sa njima žive (41%), odnosno, ne žive u istom porodičnom domaćinstvu (47%). Pored toga, pomoć i podršku su pružale komšije (25%), prijatelji (15%) i volonteri (6%).

Iskustva i izazovi

Mnogi problemi za starije su bili prisutni tokom perioda zabrane kretanja. Starije žene navode sledeće probleme, kao najizraženije:

  • Briga/zabrinutost za mlađe članove porodice (65%)
    Samo sam razmišljala da sa decom i unucima bude sve u redu.
  • Nedostatak šetnje (48%)
    Dva meseca nisam izlazila, osećala sam se kao u zatvoru.
    Podsećamo:
    Kraći policijski čas, šetnja za penzionere
    Za penzionere, sat vremena šetnje
  • Osećaj straha i neizvesnosti (44%) i osećaj usamljenosti (23%)
    Bilo je strašno u vreme epidemije, kada smo imali šetnju. Grad je izgledao avetinjski, to je tako stravično izgledalo, da sam ja mislila da ću od te slike umreti.
    Osećaj prinude i uterivanje straha najviše su mi smetali.
    Podsećamo:
    Nema razloga da stariji budu kao u samici
  • Strah da im neće biti dostupna redovna zdravstvena zaštita (35%) i zdravstvene tegobe (17%)
    Dok je bila korona, sedeli smo kući, pa zovem telefonom lekara, zovem pet puta, niko se ne javlja. Onda ako se šesti put javi, onda mi kaže da je lokal zauzet. Pa još tri puta tako…
  • Stalna promena pravila o zabrani kretanja (21%) i nedostatak razumljivih informacija u vezi sa zabranom kretanja (14%)
    Nervirala sam se zbog oprečnih informacija, što je bilo baš iritirajuće.
    Trebalo je da nam dozvole da izlazimo uveče čim krene policijski čas a ne kasno u noć.
  • Odlazak u nabavku u ranim jutarnjim časovima (15%) i velike gužve u prodavnicama tokom perioda određenog za kupovinu (9%)
    Bilo je krajnje nehumano da se ide u nabavku u 4 sata ujutro.
    Podsećamo:
    Anketa Penzina Kupovina u zoru

Pojedine starije žene navode:

  • da su se osećale poniženo i nedovoljno vredno zbog situacije u kojoj su se našle
  • da su im nedostajala druženja sa porodicom i prijateljima i njihov uobičajeni život
  • da su se osećale kao da su u zatvoru
  • da im je smetalo što nisu mogle da idu na organizovane rekreativne i druge sadržaje, izlete i putovanja.

Nekim ženama su problem predstavljali: nedostatak novca (10%), teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti (16%).

Mali broj starijih žena navodi da su se potpuno pomirile sa situacijom, da shvataju da su u rizičnoj grupi i da su sedele kod kuće da se ne bi zarazile. Bilo je i onih starijih žena koje su kršile zabranu i povremeno odlazile u šetnju i u nabavku.

Fotografija: pressfoto – www.freepik.com