Psiholog Trebješanin smatra da nema razloga da stariji od 65 budu kao u samici. Dobro je što će im biti dozvoljen izlazak iz kuće.
Psiholog Žarko Trebješanin izjavio je u Novom danu televizije N1 da je dobro što je doneta odluka o izlasku penzionera iz kuće. Misli, međutim, da nije dobro što se toliko čekalo.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
„To je moglo i moralo ranije da se donese. Nema nikakvog racionalnog razloga da stariji od 65 budu posebno kao neka kategorija izdvojeni, da vreme provode kao u samici, da ne smeju uopšte da izađu ni najmanje da prošetaju. Bilo je pritiska u javnosti, koji je sasvim opravdan bio.“
Vest da će penzionerima biti dozvoljeno da izlaze tri puta nedeljno Trebešanin je, kako kaže, primio je sa olakšanjem.
„S obzirom da i ja spadam u tu grupu, naravno da sam vest primio sa nekom vrstom olakšanja i prosto sa jednim iznenađenjem što obično kada se donose te odluke, one odmah stupaju na snagu ili sutradan, a ovde treba da čekamo pet dana. Dobro je što je doneta, ali mislim da nije dobro što se toliko dugo čekalo. To je moglo i moralo ranije da se donese“, kaže on.
Ne zna, kaže, tačno šta je prelomilo za takvu odluku.
„Sigurno je da su ti isticani razlozi, vrlo razumni. Nema nikakvog racionalnog razloga da stariji od 65 budu posebno kao neka kategorija izdvojeni, da vreme provode kao u samici, da ne smeju uopšte da izađu ni najmanje da prošetaju. Bilo je pritiska u javnosti, koji je sasvim opravdan bio“, kaže Trebješanin.
Takva vrsta diskriminacije, napomenuo je Trebješanin, ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji.
„Ne postoji razlog. Penzioneri su vrlo disciplinovana kategorija, to se videlo kada im je penzija bila smanjena godinama. Poštuju zakone, znaju da se ponašaju kako treba, ako im objasnite lepo, to je sasvim dovoljno.“
Može li se čovek navići na izolaciju
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da misli da je veoma teško da se neko navikne na izolaciju. „U suštini, i nemoguće je na duže vreme.“
„Imate podatke istraživanja ljudima koji su osuđeni na doživotnu robiju, da mnogi od njih vrlo ozbiljno kažu da bi mnogo radije prihvatili smrtnu kaznu nego tu dugogodišnju robiju“, objašnjava.
Socijalni kontakt je nešto što je nama urođeno, programirano, kaže on.
„Bez toga ne možemo, duže vreme sigurno“, naglašava.
Izvor: N1
Fotografija: Mauricio Artieda za Unsplash