Tržište rada u Srbiji je veoma neobično. Ovo je zemlja u kojoj radnike istovremeno otpuštaju i bezuspešno traže.
Prvog dana poslednjeg meseca u 2020. godini, objavljene su dve vesti iz ekonomije koje deluju protivrečno. Agencija Beta je objavila da privrednici Srbije upozoravaju da će već od prvih dana 2021. godine mnogi biti prinuđeni da otpuštaju radnike. Dnevni list „Politika“ piše o rezultatima istraživanja koje je sprovela Srpska asocijacija menadžera. Prema ovim rezultatima, može se zaključiti da srpskoj privredi nedostaju radnici.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Smanjivanje plata i otpuštanja
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, rekao je za Betu da će stanje u 2021. biti neuporedivo teže nego ove godine jer se povećala neizvesnost.
Obaveze privrednika koje su odložene u sklopu mera pomoći privredi zbog pandemije koronavirusa, stižu na naplatu od 4. januara 2021. godine. Od tog datuma, privrednici treba da izmire obaveze u 24 mesečne rate.
Privrednici strahuju da početkom naredne godine neće moći da izmire obaveze. Naime, pandemija je oslabila promet, ali su troškovi poslovanja ostali isti. Uštede će moći da se postignu jedino smanjenjem plata i otpuštanjem zaposlenih.
„Januar i februar su najgori meseci za poslovanje“, kaže Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata Srbije.
„Odloženi dugovi će biti veliko opterećenje za firme jer ima i onih kod kojih je promet pao 35-40 odsto.“
Zato je privreda, kaže Jevtić, tražila od države da se otpiše deo odloženih dugova.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić naglašava da se „uprkos padu prihoda, obaveze prema državi ne smanjuju“.
Dodaje: „U ovoj situaciji čak se ne menja ni jedna nelogična obaveza.“ Kao primer navodi porez na dobit koji se plaća unapred, akontacijom prema prethodnoj godini.
Privreda opterećena visokim poreskim i drugim izdacima „ranjiva“ je i kada joj prihodi padnu po nekoliko odsto, a ne po 10-15 i više kao sada, zaključuje Rajić.
Bezuspešno traženje radnika
Posledice odliva kvalitetnog kadra iz Srbije oseća skoro 80 odsto menadžera kompanija koje su učestvovale u upitniku koje je sprovela Srpska asocijacija menadžera.
Najviše radnika nedostaje u zanimanjima u oblasti informacionih tehnologija (IT). Nedostaju i prodavci, komercijalisti, vozači, magacioneri. Srbiji nedostaju i zanatlije, pre svega električari , rukovaoci različitih mašina i drugi koji bi mogli da pospeše industrijalizaciju. U manjku smo i kada je reč o različitim poslovima u poljoprivredi i građevinarstvu.
Poslodavci do novih kadrova najčešće dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Sve više se obraća pažnja i na mogućnosti zapošljavanja putem oglasa na društvenim mrežama. Ne iznenađuje da poslodavci do novih radnika najređe dolaze preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Menadžeri naglašavaju da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama. Porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra moglo bi da doprinese izjednačavanje direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatne obuka, smanjenje poreza i doprinosa…
Istraživanje Srpske asocijacije menadžera sprovedeno je u okviru projekta „Cirkularne migracije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“. Realizovano je uz podršku Vlade Švajcarske.
Originalnost tržišta rada u Srbiji
Kako je moguće da postoji zemlja u kojoj istovremeno otpuštaju radnike i traže ih svećom? Pa eto, moguće je.
Kako smo do toga došli, malo je teže sa sigurnošću reći. Nedostaju kompletni zvanični podaci o tokovima na tržištu rada.
Kompanije koje imaju stalnih problema sa nalaženjem odgovarajućih kadrova, te su prinuđene na otpuštanja iako im nedostaju ljudi na pozicijama sa kojih dolazi do otpuštanja, savetuju se da promene iz osnova kadrovsku politiku.
Naime, najčešće je u pitanju nespremnost same kompanije da pruži šansu radniku. Ove kompanije imaju određenu sliku o tome ko je idealan kandidat za određenu poziciju. Čak i kada ga nađu, ove kompanije nisu spremne da obezbede uslove koji su, iz vizure samog kandidata, dobri. Naprotiv, nude ono što oni misle da su dobri uslovi. I ne pregovaraju o tome.
Država Srbija se, čini se, ponaša slično. Ne bledi iz sećanja (jer nas sličnim postupcima stalno podsećaju na to) reklama za Srbiju kao zemlju visokoobrazovanog, a jeftinog kadra. Možda se ti visokoobrazovani ne slažu sa mogućnošću izbora između male i mizerne plate?
Na stranu plata, imaju li zaposleni u Srbiji ikakvu sigurnost? Dobru zdravstvenu zaštitu? Osiguranu starost?
Budući da se izmaštani rezultati privrede ne mažu na lebac, da li bi moglo da se pomogne privredi bar tako što će joj u sopstvenoj zemlji biti dati isti uslovi kao i stranim kompanijama?
Smemo li da uopšte zahtevamo da nam se daju argumentovani odgovori na ova pitanja? Ili bi samo trebalo da ćutimo i radimo? Koji god posao, pod bilo kakvim uslovima?
Izgleda da donosioci odluka u Srbiji i radno sposobno stanovništvo sasvim drugačije odgovaraju na ova pitanja. I tako dolazimo do originalnosti tržišta rada u ovoj zemlji – radnici se otpuštaju, a radnika nema.
Penzin.rs
Slika: rawpixel.com