Na tržištu rada ima sve manje radnika koji su kvalifikovani za određeni posao pa za njihovo mesto konkurišu ili prekvalifikovani ili potpuno nekvalifikovani radnici koja je potrebna dugotrajna obuka i dodatna kontrola kvaliteta rada. Procenjuje se da u Srbiji nedostaje od 20 do 30 hiljada radnika za ovakva radna mesta, piše Lj. Malešević za Dnevnik.
Napomena Penzina: Neki mediji su ovu vest sa Dnevnika preneli sa „nulom više“ – kao da nedostaje 300.000 kvalifikovanih radnika.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Većina evropskih država ima hronični nedostatak kompetentnih radnika, što za posledicu ima da mnogi poslodavci jednostavno, i pored opšte velike nezaposlenosti, ne mogu da pronađu radnike potrebnih kvalifikacija i znanja.
U publikacije Evropske komisije „Zaposlenost i društvni razvoj u Evropi 2015” stručnjaci objašnjavaju da je nestao takozvani srednji sloj radnika koji su nosioci mnogih poslova te da se sada, s jedne strane, nude oni koji su bez kvalifikacija i, s druge, visokoobrazovani. To poslodavce dovodi u situaciju da neodgovarajuće i nekvalifikovane kadrove nerado primaju, ali ih zato plaćaju znatno manje nego što određeno radno mesto vredi, a da visokokvalifikovane plaćaju više u skladu sa znanjem i veštinama koje poseduju.
Deo evropskih stručnjaka poručuje da poslodavci za pojedina radna mesta nude krajnje mizerne plate ili loše uslove rada te da je to razlog što ne mogu da nađu radnu snagu. Takva ocena je posebno prisutna kod mlađe populacije, gde je u isto vreme i stopa nezaposlenosti najveća. Jer, kvalifikovani mladi radnici neće da rade za malu platu ni u jednoj evropskoj državi, dok bi oni koji nemaju kvalifikacije i na to pristali , ali oni poslodavcima nisu potrebni.
Procenjuje se da u Srbiji svake godine ostane između 20.000 i 30.000 upražnjenih radnih mesta jer za njih nema kvalifikovanih ljudi, a da, istovremeno, desetine hiljada studenata završi fakultet i stekne znanje za obavanje poslova za koja nema potražnje na tržištu.
Nezaposlenost velika a nedostaje nam 30.000 kvalifikovanih radnika https://t.co/89GNAf9sAC Srednja stručna sprema nestala kao srednji sloj..
— Penzin (@penzinrs) February 29, 2016
Srbija trenutno nema ni okvir kvalifikacija, niti odgovarajuću nomenklaturu zanimanja, što dodatno otežava izbor profesije ili kasnije sticanje dodatnih kvalifikacija. Jedini validni dokument za sagledavanje stanja na tržištu rada Srbije je Nacionalna kvalifikacija zanimanja koju koristi Nacionalna služba za zapošljavanje, a koja je stara više od četvrt veka.
Pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Ljiljana Džuver objašnjava da se tržište rada, ne samo u Srbiji, poslednjih godina suočava s velikom ponudom nekvalifikovane radne snage, koja ima deficitarne i nezadovoljavajuće radne veštine i koje nisu potrebne poslodavcima.
– To je problem savremenog društva, koje je novim tehnologijama i programom rada promenilo sistem – rekla je Ljiljana Yuver. – Polovina nezaposlenih u Srbiji su osobe sa srednjim stručnim obrazovanjem, ali one nemaju odgovarajuće znanje i veštine. Veliki broj radnih mesta ostaje nepopunjen jer nema dovoljno kvalifikovanih za to.
Inostrane kompanije traže i zapošljavaju specifične kadrove
Pomoćnica ministra privrede Katarina Obradović Jovanović smatra da je za okvir kvalifikacija važno da omogući koncentraciju na ishod učenja, a ne na način kako se do njega stiže.
– Važan efekat je da ćemo kroz nacionalni okvir kvalifikacija dobiti mogućnost da se bolje razumemo sa svetom, odnosno da dobijemo mobilnost radne snage – rekla je pomoćnica ministra. – Inostrane kompanije koje dolaze u našu zemlju i traže specifične kadrove moći će ovde, bez velikih prepreka, i da ih zaposle.