Prema novom Bertelsmanovom indeksu transformacije, Srbija je umerena autokratija. Među autokratije se svrstala zbog višegodišnjeg zarobljavanja države, potkopavanja institucija i velikih izbornih manipulacija.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Srbija je zbog višegodišnjeg zarobljavanja države, potkopavanja institucija i velikih izbornih manipulacija svrstana u kategoriju umerenih autokratija, sa ograničenom ekonomskom transformacijom i slabim upravljanjem, u novom Indeksu transformacije nemačke fondacije Bertelsman koji je objavljen 26. marta 2026.
Srbija – autokratija: pad na BTI listi i lošiji rezultati u skoro svim oblastima
Demokratija u Srbiji nastavlja da se pogoršava, uz značajan pad u izbornim uslovima, vladavini prava i slobodi medija, kao i rast političke polarizacije, navodi se u najnovijem Bertelsmanovom indeksu transformacije (BTI).
Srbija je, zajedno sa Gruzijom, svrstana u kategoriju autokratija. Ocenjeno je da su vladajuće strukture godinama „zarobljavale“ državu i potkopavale demokratske institucije.
„Obe zemlje, u kojima je bilo dugotrajnih demonstracija i protesta protiv autokratizacije i nepotizma, sada su u BTI kategorisane kao autokratije“, navodi se, kako prenosi Insajder, u izveštaju.
Srbija je po gotovo svim parametrima nazadovala u odnosu na prethodni BTI, kada je bila u kategoriji defektnih demokratija.
Prema indeksu političke transformacije, Srbija je dobila ocenu 5,18 (od 10) i zauzela 61. mesto od 137 zemalja. To predstavlja pad od 10 pozicija u odnosu na prethodni izveštaj. Statusni indeks beleži pad na 47. mesto (5,98), dok je najlošiji rezultat ostvaren u upravljanju – 96. mesto (3,96).
Najbolje je rangirana u oblasti ekonomske transformacije, gde se nalazi na 27. mestu sa ocenom 6,79.
Loša politička scena i izbori pod pritiskom
Navodi se da vlast sistematski zloupotrebljava izborni proces, uključujući administrativne manipulacije i promene koje utiču na biračko telo. Parlamentarni nadzor je oslabljen, dok institucije funkcionišu pod snažnim političkim uticajem.
„Predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka dominiraju političkim sistemom, efikasno kontrolišući vladu, parlament i pravosuđe uprkos tome što predsednik po ustavu ima uglavnom ceremonijalnu ulogu“, navodi se u izveštaju.
Izveštaj ukazuje na ozbiljne probleme u izbornom procesu. Ocenjeno je da izbori u Srbiji više ne ispunjavaju minimalne demokratske standarde zbog ozbiljnih manipulacija.
Ocenjuje se da je režim intenzivirao manipulaciju izbora, a da je parlamentarni nadzor slab jer „prvenstveno odobrava zakone u skladu sa voljom predsednika“.
„Vlada sistematski zloupotrebljava izborni proces, na primer, tako što deli lokalne izbore na dva dela bez opravdanja, očigledno da bi omogućila ilegalnu migraciju birača – odnosno, registruje birače tamo gde ne borave kako bi uticala na rezultate“, navodi se u izveštaju.
Predsednik Aleksandar Vučić i vladajuća stranka imaju dominantnu kontrolu nad političkim sistemom, uključujući vladu, parlament i pravosuđe.
Sa druge strane, opozicija je fragmentisana, ideološki podeljena i pod stalnim pritiscima. To značajno ograničava njen politički uticaj, uprkos potencijalu koji je povremeno pokazivala na izborima.
Pritisci na medije i civilni sektor
Civilno društvo i nezavisni mediji se suočavaju sa sistematskim uznemiravanjem, uključujući kampanje blaćenja, strateške tužbe i nadzor, navodi se u izveštaju. Masovni protesti 2024–2025. godine delegitimizovani su kao „napori destabilizacije podržani iz inostranstva“.
Država, prema izveštaju, kontroliše ključne regulatorne mehanizme i utiče na medijsko tržište u korist provladinih medija.
„Vlada kontroliše ključne regulatorne institucije za medije i manipuliše medijskim tržištem u korist medija koji šire frenetičnu vladinu propagandu.“
Ekonomski trendovi: stabilizacija uz visoku nejednakost
U pogledu ekonomske transformacije, ocenjuje se da se nakon velikih spoljnih šokova ekonomija Srbije stabilizovala, uglavnom zahvaljujući javnoj potrošnji.
Inflacija je naglo pala do 2024. godine, javni dug je smanjen, a rast je nastavljen. Međutim, siromaštvo i nejednakost ostaju među najvišim u Evropi. Učešće države u ekonomiji je značajno. Strukturne socijalne razlike su izražene.
„Ne postoji politička volja za krivično gonjenje korupcije jer kultura nekažnjivosti prevladava u vladi i javnoj upravi“, ocenjeno je u izveštaju.
EU integracije Srbije
Evropske integracije, koje se često vide kao ključni pokretač demokratizacije, stagniraju.
Izveštaj ukazuje da Evropska unija ne pokazuje dovoljno političke volje da izvrši pritisak na Srbiju. Istovremeno, pojedine države članice sve više daju prednost ekonomskim i strateškim interesima. Kao primer se navodi Francuska i sporazumi o beogradskom aerodromu, metrou i kupovini borbenih aviona.
Globalni trend: autokratije u porastu, demokratija u povlačenju
Na globalnom nivou, BTI beleži jasan trend – demokratija slabi, dok autokratije jačaju.
Danas se 77 od 137 analiziranih zemalja (56 odsto) smatra autokratskim, što je značajan preokret u odnosu na period pre dve decenije kada su demokratije bile dominantne.
U velikom broju zemalja izbori više ne ispunjavaju osnovne demokratske standarde, dok se politička participacija ograničava. Vlade koriste kombinaciju pritisaka – od zakonskih ograničenja i kontrole medija do digitalnog nadzora – kako bi suzbile opoziciju i kritiku.
Mit o efikasnoj autokratiji: korupcija i nejednakost ostaju visoki
Izveštaj naglašava da obećanja o efikasnosti autoritarnih režima uglavnom ostaju neispunjena.
Autokratije beleže veći nivo korupcije, slabiju međunarodnu saradnju i izraženiju nejednakost u poređenju sa demokratskim sistemima.
Uprkos negativnim trendovima, društveni otpor ostaje snažan širom sveta. Primeri pojedinih zemalja pokazuju da protesti, političke promene i reformsko liderstvo mogu otvoriti prostor za obnovu demokratskih institucija.