Nekada su i naučnici i majke imali istu mantru o redovnim obrocima tokom celog dana. Nova studija pokazuje da miševi kojima se ograniči vreme za jelo u toku dana ne pate od gojaznosti i metaboličkih problema, čak i ako se nezdravo hrane.
Naučnici sa Salk instituta za biološke studije u San Dijegu među mnogima su koji su ispitivali obrasce ishrane kod laboratorijskih miševa, kako bi utvrdili određene zakonitosti.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Još 2012. godine objavili su ispitivanje u kom su neki miševi jeli masnu hranu kad god su želeli a drugi su imali samo 8 sati vezano u toku 24 sata za ishranu. Prvi su se ugojili i dobili dijabetes, drugi nisu imali zdravstvenih problema.
Čitajte još na Penzinu:
- Gladovanje jača imuni sistem i pomaže zdravijem starenju
- Nemački terapijski post
- Neizvesna sudbina laboratorijskih miševa na anti-ejdžing dijeti
U novoj studiji objavljenoj u decembru 2014. u časopisu Cell Metabolism (Time-Restricted Feeding Is a Preventative and Therapeutic Intervention against Diverse Nutritional Challenges) naučnici su ekperimentisali 38 nedelja sa odraslim mužjacima miševa koji su primali četiri dijete:
- visokomasnu
- visokofruktoznu
- visokomasnu i visokosaharoznu
- uobičajen mišji obrok
U svakoj od ovih dijetetskih grupa neki miševi su mogli jesti po ceo dan, neki u okviru 9, 12 ili 15 sati dnevno. Kalorijski unos hrane bio je identičan za sve miševe.
Naučnici su vikendima čak dozvolili i malo labaviju dijetu za one miševe kojima je unos hrane bio vremenski ograničen. Nekoliko miševa koji su mogli jesti stalno prebačeni su na druge režime.
Do kraja studije, miševi koji su jeli tokom celog dana bili su gojazni i lošeg metabolizma, slično kao u prvoj pomenutoj studiji.
Međutim, miševi koji su jeli 9 ili 12 sati bili su vitki i zdravi iako su jeli istu količinu hrane, nevezano za dijetu.
Dodatno, ispostavilo se da ograničavanje vremenskog intervala u toku dana za ishranu, ne samo da sprečava pojavu, već i otklanja gojaznost, kako je utvrđeno kod onih nekoliko miševa koji su promenili režim ishrane.
Zašto se tačno ovo dešava još se ne zna, ali izgleda da vremena obroka imaju više uticaja na životni ritam od svetlih i tamnih sati (dana i noći).
Naučnici pretpostavljaju da će slični rezultati da se pokažu i kod ljudi, piše Njujork Tajms.