Primenom izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga banke će od marta 2015. godine morati da koriguju rate kredita koje su obračunavane po višem, a kredit isplaćivan po nižem kursu. Takođe, poljoprivrednici su izjednačeni sa statusom ostalih građana prilikom uzimanja kredita. Šta sve može da se krije iza povoljnih kamatnih stopa kredita…
Ovo važi za sve banke koje su pre decembra 2011. godine odobravale kredite po nižem kupovnom, a rate obračunavale po višem, srednjem ili prodajnom kursu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
– Ako je klijent ratu od 200 evra plaćao po prodajnom kursu, za kredit koji je isplaćen po kupovnom, rata će sa ovim izmenama biti manja za oko 1.500 dinara. Ako je reč o rati od, na primer, 400 evra rata može biti manja i za oko 2.500 do 3.000 dinara – ilustruje primerima sagovornik Politike iz udruženja Efektiva.
Stav udruženja Efektiva je da banke ni do ovih izmena nisu imale pravo da naplaćuju rate po većem kursu, saglasno Članu 15 Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje jednakost uzajamnih davanja ugovornih strana. Kažu da je ovo potvrđeno i nekim od presuda koje je njihovo udruženje nedavno dobilo protiv banaka, pa je moguće da su u NBS odlučili da reaguju i preduprede stvari kako bi se izbegle nove tužbe.
U ovom udruženju kažu da je ostalo još da se reši pitanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima, naplate raznih provizija nakon isplate kredita (fantomska provizija za praćenje kredita, provizija za prevremenu otplatu itd):
– I sada postoje slučajevi da banka reklamira kredit kao povoljan, u smislu niže kamatne stope, ali u reklami ne spominje naknadu za praćenje kredita u nekom fiksnom mesečnom iznosu, koja svakako poskupljuje cenu kredita.
– Zatim, tu su i provizije za obradu kredita, koje banke naplaćuju u procentualnom iznosu od sume odobrenog kredita. Tako banka koja obavi isti posao obrade kreditnog zahteva za kredit od 1.000 evra kao i za kredit od 10.000 evra, sa provizijom od dva odsto, u prvom slučaju zaradi 20 evra, a na drugom 200 evra, iako je u suštini obavila identičan posao – kaže Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva.
Novina izmena Zakona je i proširenje zaštite koju pruža ovaj zakon na preduzetnike i poljoprivrednike.
Ova lica ubuduće će imati isti status kao i građani, fizička lica, pri uzimanju kredita, polaganju novca, obavljanju plaćanja i korišćenju drugih finansijskih usluga, pa će banke biti dužne da im dostavljaju sve predugovorne informacije, obaveštenja tokom trajanja ugovornog odnosa, a njihova prava u odnosu na valutu u kojoj se odobrava kredit, tip kursa koji se primenjuje, promenu kamatne stope biće ista kao i za svako drugo fizičko lice.
Isto tako, zaštita se proširuje i na žirante ili vlasnike stvari na kojima je založno pravo s obzirom na to da se u praksi dešavalo da oni često nisu bili upoznati ni sa sadržinom ugovora, a nisu bili ni blagovremeno obaveštavani o obavezama glavnog dužnika, a posebno kada ne izmiruje obaveze, piše Politika.