Verovatno se većina nije susrela sa izrazima „hemomozak“ ili „hemomagla“. Pretpostavljamo da bi mogli da se prevedu i sa „hemiomozak“ i „hemiomagla“. U pitanju su dva izraza za istu pojavu – kognitivno oštećenje povezano sa hemoterapijom. Iako izrazi nisu uobičajeni, problem je stvaran i prisutan i u našem društvu.
Pre nekoliko godina, jedna od mojih studentkinja mi je ispričala o svojoj majci koja je bila na lečenju od raka dojke. Rekla mi je da njena majka zaboravljala i da je izgubila svoje držanje. Studentkinja je bila veoma zabrinuta jer niko nije znao šta da se radi kada su u pitanju njeni simptomi. Onkolog ju je poslao psihijatru. Psihijatar ju je poslao natrag kod onkologa rekavši da su njeni simptomi rezultat lečenja raka.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Hemomozak ili hemomagla
Ovo iskustvo je podstaklo moju studentkinju i mene da počnemo da proučavamo problem hemomozga ili hemomagle. Ovo su izrazi koje su koristili ljudi koji su doživeli gubitak pamćenja ili kognitivno oštećenje nakon lečenja raka. Nauka to naziva „kognitivno oštećenje povezano sa rakom“ ili „kognitivna disfunkcija povezana sa hemoterapijom“.
Primer obolele osobe
Uzmimo još jedan primer, primer 52-godišnje učiteljice Džejn kojoj je odstranjena desna dojka tri meseca nakon što joj je dijagnotikovan rak dojke, pre nego što je započela sa hemoterapijom.
Nakon dva ciklusa hemoterapije, primetila je da joj je teško da upamti jednostavne reči. Na primer, rekla bi: „Možeš li da mi dodaš ono što piše, što ima štapić za pisanje u sebi?“ Takođe je zaboravljala imena ljudi. To ju je posebno uznemiravalo jer je ranije uvek dobro pamtila imena. Bilo joj je teško da poštuje pravila u saobraćaju. Na primer, uključivala bi se u saobraćaj a da ne proveri da li je sigurno, prelazila bi ulicu a da ne pogleda levo i desno. Njena ćerka je morala da je zadržava da ne bi išla ispred kola.
Ovakvih priča ima mnogo, a danas imamo dovoljno dokaza u istraživanjima koji sugerišu da je hemomozak stvarna pojava iako ga još uvek ne razumemo najbolje. Zapravo, u mnogim slučajevima nije jasno da li je uzrok lečenje, stres usled lečenja i bolesti ili čak direktno dejstvo raka. Verujem da je veza sa stresom snažna. Većina preporuka za ublažavanje simptoma ide u smeru da se smanji stres.
Simptomi hemomagle
Postoji više simptoma koji su povezani sa hemomozgom, uključujući neke ili mnoge od sledećih:
- poteškoće u pamćenju reči i pravopisa, kao i u prisećanju imena i lica;
- zaboravljanje prethodno usvojenih rutinskih zadataka, nemogućnost da se radi više stvari odjednom i teškoće u saobraćaju;
- nemogućnost usredsređivanja na zadatak, lako odvlačenje pažnje, gubljenje sopstva ili zbunjivanje;
- neprestano gubljenje stvari;
- poteškoće pri učenju novih veština i stalno ponavljanje onog što je već rečeno.
Ovi simptomi mogu da utiču na samopouzdanje ljudi, na njihove društvene odnose pa čak i na njihovu sposobnost obavljanja poslova koji zahtevaju znatno intelektualno angažovanje.
Žene koje doživljavaju hemomaglu kažu da im je teško da se vrate u radni odnos. Naučnicima su rekle da imaju manje sampoouzdanja kada su u pitanju poslovne i društvene aktivnosti. Sklone su čestim frustracijama i mogu biti netolerantnije prema drugima.
Osobama koje su preživele rak u detinjstvu je teško da zapamte šta zapravo treba da urade u okviru zadatka i teško im je da održe pažnju na onom što je zadato. Kao rezultat toga, oni ili ne mogu da dovrše zadatke ili im je potrebno mnogo više vremena da ih urade.
Zanimljivo je da osobe koje su rekle da ih sećanje i pažnja izdaju nakon hemoterapije obično imaju dobre rezultate na neuropsihološkom testiranju. To otežava otkrivanje hemomagle korišćenjem trenutno dostupnih neuropsiholoških alata. Bez obzira na to, subjektivni simptomi uzrokuju značajne tegobe, a to negativno utiče na njihov kvalitet života.
Kod koga se javlja hemomagla
Treba napomenuti da ovo stanje ne doživljavaju svi pacijenti koji se leče od kancera. Ankete pokazuju da 70-75 odsto onih osoba koje primaju terapiju za lečenje raka dojke obično dožive hemomaglu. Ona je takođe uobičajena nakon lečenja raka prostate. Može se javiti i kod drugih stanja kao što je rak u detinjstvu, kao i kod starijih osoba sa rakom.
Poznato je da hemikalije koje proiozvode određene vrste kancera utiču na pamćenje. To delimično može objasniti zašto hemomagla varira kada je u pitanju rasprostranjenost kod različitih oblika bolesti.
Primećen je još jedan obrazac. Iako su česti izveštaji o hemomozgu tokom i nakon hemoterapije i zračenja, on je redak ako je sprovedena samo operacija. Razlozi za ovo su nejasni. Jedna od mogućnosti jeste da viši nivoi stresa prouzrokovani hemoterapijom i zračenjem (nasuprot sprovođenju samo operacije) mogu doprineti mentalnim poteškoćama povezanim sa stresom pred lečenje.
Možda kod otprilike polovine onih koji se leče od raka ne postoji hemomagla zato što njihova kognicija prethodno nije bila pod uticajem stresa. Ovo bi takođe objasnilo zašto je veća verovatnoća da žene koje su prethodno patile od depresije i anksioznosti primete simptome hemomozga.
Ovi nalazi ukazuju na to da, dok osoba čeka na hemoterapiju ili zračenje, šanse da se pojave simptomi hemomagle se povećavaju ako je osoba bila pod stresom ili je patila od mentalnog stanja kao što je depresija ili anksioznost. Što je kod nekoga niži nivo postojećeg stresa, manje su šanse da će iskusiti simptome povezane sa hemomozgom, a veće su šanse da će oni brzo nestati.
Šta pomaže?
Ako mislite da imate hemomaglu, izbegavanje stresnih situacija i vežbanje opuštanja, kao i vežbe izdržljivosti tokom kratkog perioda mogu poboljšati vaše pamćenje. Druge aktivnosti kao što su meditacija, bavljenje umetnošću i jogom takođe su se pokazale kao korisne u kontroli simptoma.
Kada otkrijete koje aktivnosti pogoršavaju vaše simptome, moći ćete da ih izbegavate što je više moguće. Takođe, možete izabrati one vežbe koje su pogodne za vas. Vežbe pamćenja ili igre za mozak takođe mogu pomoći u suzbijanju simptoma.
Srećom, simptomi hemomozga su obično privremeni. Razvijaju se ubrzo nakon započinjanja lečenja i obično traju šest do 12 meseci nakon čega obično počinju da slabe. Međutim, u ozbiljnijim slučajevima, oni mogu trajati i do 20 godina.
Uloga lekara i porodice
Nažalost, do nedavno, onkolozi, mada donekle svesni hemomagle, nisu joj pridavali mnogo pažnje. Razlog tome je zato što su verovali da je to neuobičajena pojava i nisu bili sigurni koja je njihova uloga u borbi protiv nje – niti su znali kako da se bore. Kao rezultat toga, mnogi lekari joj nisu pridavali važnost koju zaslužuje.
Zato je moj savet da ako počinjete sa lečenjem raka razgovarate o mogućnosti pojave hemomagle sa vašim timom lekara, uključujući tu i različite načine borbe, u slučaju da se pojavi.
Moje istraživanje takođe ukazuje da je korisno da članovi porodice budu upoznati sa simptomima hemomozga zato što, u mnogim slučajevima, upravo su oni ti koji ih prvi uoče. Ako budu znali šta je u pitanju, moći će da pokažu razumevanje i da vam pruže podršku. Emocionalna i društvena podrška imaju važnu ulogu u pomaganju ljudima da se izbore sa simptomima hemomozga.
Ako već doživljavate hemomaglu, obavestite svog lekara o tome i zatražite pomoć specijalne negovatelja/ice. Takođe, obavestite porodicu i prijatelje kako bi vam mogli pružiti podršku za to vreme.
NAPOMENA PENZINA: Ovo je prevod teksta australijskog naučnika. Nismo hteli (ni smeli) ništa da menjamo, ali je čitaocu jasno da u našim uslovima ne mogu svi saveti u potpunosti da se primene. Važno je, međutim, da se informišete i dobro raspitate šta je, od usluga, u vašoj sredini dostupno. Pomozite sebi i sebi dragim osobama tako što nećete odustati „na prvu loptu“. Veliku pomoć osobama obolelim od karcinoma i njihovim porodicama, za sada na teritoriji beogradskih opština, pruža BELhospice.
Da biste se nosili sa simptomima hemomozga, treba da se usredsredite na smanjivanje nivoa stresa. Što efikasniji budete u tome, brže će simptomi početi da se smanjuju.
Hemomagla negativno utiče na kvalitet života
Na nivou društva, neophodno je da se podiže svest o hemomagli. Sa razvojem medicine, sve više ljudi živi duže nakon lečenja. Trenutno, u Australiji oko 90 odsto žena sa karcinomom dojke živi deset i više godina. Nažalost, hemomagla može znatno uticati na kvalitet njihovog života tokom tok vremena. Ona može imati socijalni, psihološki i ekonomski uticaj.
Ova pojava, međutim, i dalje se ne razume dovoljno i neadekvatno se tretira. Vreme je da naučnici i lekari hemomozak shvate ozbiljnije sa ciljem da se poboljša kvalitet života ljudi nakon kancera.
Anton Ajzaks za Aeon
Izvor: Aeon
Fotografija: Claudia Soraya sa Unsplash
Anton Ajzaks (Anton Isaacs) je viši predavač na Odeljenju za zdravlje u seoskim i urođeničkim zajednicama na Univerzitetu Monaš u Melburnu, Australija. Njegovi radovi su objavljivani i u časopisima „The Conversation“ i „Frontiers in Psychiatry„.
Preporučujemo i tekstove:
- Da li nam svet u kome živimo daruje tumore?
- Većina obolelih od raka u terminalnoj fazi neobaveštena
- Šta znači kada se kaže da je nečiji rak izlečen?
- Hemoterapija, u terminalnim fazama raka, više škodi nego što koristi
- Ako i ne nalazite prave reči, ne bežite iz života prijatelja obolelih od raka
- Ejdžizam u lečenju raka