Verovatno se većina nije susrela sa izrazima „hemomozak“ ili „hemomagla“. Pretpostavljamo da bi mogli da se prevedu i sa „hemiomozak“ i „hemiomagla“. U pitanju su dva izraza za istu pojavu – kognitivno oštećenje povezano sa hemoterapijom. Iako izrazi nisu uobičajeni, problem je stvaran i prisutan i u našem društvu.
U Srbiji se ne vodi evidencija o dozama zračenja kojima su pacijenti bili izloženi tokom dijagnostikovanja i lečenja na nekom od medicinskih aparata. Taj podatak se ne unosi ni u medicinski izveštaj, kao ni u istoriju bolesti, piše Sonja Todorović za Blic.
„Opšta panika na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije“ – tako situaciju za N1 opisuju pacijenti koji su se tamo zatekli pre nekoliko dana, kada je prestalo da radi tri od četiri aparata. Međutim, otklanjanjem mehaničkog problema, onaj suštinski nije nestao jer ogroman broj ljudi čeka svoj red na zračenje od kog im život zavisi.
Svi pacijenti koji budu zračeni uskoro bi mogli da dobiju radiološki pasoš koji će sprečiti nepotrebno zračenje građana širom Srbije ako bude uspešna inicijativa koju će uskoro pokrenuti državna Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, piše Blic.
Milioni ljudi u svetu umre od tumora koji su mogli biti lečeni zračenjem, a nova istraživanja pokazuju da je čak 9 od 10 umrlih pacijenata u siromašnim zemljama moglo biti spaseno da im je bio dostupan tretman.
Nedugo posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je od mikoze oboleo veliki broj dece. Oko 50.000 dece u Srbiji lečeno je X-racima, što znatno povećava rizik od pojave tumora glave i vrata u poznim godinama, piše srpsko izdanje časopisa Njuzvik.
Na beogradskom Institutu za onkologiju i radiologiju godišnje se obavi 40 odsto terapija zračenja i hemioterapija u Srbiji – oko 7.000 operacija i ozrači se više od 4.000 pacijenata…
Asistent računarstva priča potresnu priču o svom životu sa suprugom – životu koji se danas odvija u jednom domu za stare iako je ovaj par tek na pragu 50-ih godina.
