Uprkos prognozi po kojoj imaju nekoliko meseci života, značajan procenat osoba u terminalnim fazama kancera nema osnovne informacije o svojoj bolesti i lečenju, zaključak je istraživanja objavljenog u Journal of Clinical Oncology.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija Valtera Šelsa: Život pred smrt (foto galerija)
Holi G. Prigerson sa Weill Cornell Medicine i njene kolege uporedile su kako 178 osoba koje boluju od raka u terminalnoj fazi shvataju svoju bolest pre i nakon dobijanja rezultata u kojima se vidi napredak tumora, kao i pre i nakon njihovog razgovora o rezultatima sa onkologom.
Pre dobijanja rezultata, devet od 178 ispitanika bilo je svesno da je u finalnoj fazi neizlečivog raka sa nekoliko meseci života.
„Bili smo iznenađeni kada smo saznali da samo pet odsto ovog uzorka o svojoj bolesti zna dovoljno kako bi donelo odluke u vezi sa svojom negom“, izjavila je naučnica.
Te osobe su imale metastatski rak koji je napredovao nakon najmanje jednog ciklusa hemoterapije i njihov očekivani životni vek, u trenutku ispitivanja, bio je četiri meseca života.
Mnogim onkolozima je teško da pacijentima koji umiru daju ovakve informacije i mnogi među njima izbegavaju ovakve razgovore, kaže Holi Prigerson. O prognozi svoje bolesti nikada sa svojim onkologom nije razgovaralo 38 odsto ispitanika.
Međutim, bez takvih razgovora, naglašava naučnica, pacijenti nisu u mogućnosti da donesu racionalne odluke u vezi sa sopstvenim zdravstvenim tretmanom i negom i niti mogu odrede način na koji žele da provedu poslednje mesece svog života.
Od trenutka kada su učesnici obavestili naučnike da su razgovarali sa svojim onkologom o očekivanoj dužini svog života, njihovo shvatanje bolesti je u značajnoj meri poboljšano. Njihovo razumevanje bilo je bolje onda kada su razgovarali o ovome tokom svoje poslednje konsultacije nego kada je razgovor vođen tokom neke davnašnje konsultacije sa doktorom, navodi Holi Prigerson.
Naučnici koji stoje iza ovog istraživanja pozivaju onkologe da razgovaraju o stadijumu bolesti i očekivanom životnom veku prilikom svakog susreta sa pacijentom, čak iako to može delovati kao ponavljanje.