Učesnici tribine „Na kafi sa psihologom“ su se saglasili da je najmoćniji zaštitni faktor protiv stresa barem jedan siguran odnos. Istovremeno, fizička aktivnost izdvojena je kao najefikasniji odgovor na negativne posledice hroničnog stresa po zdravlje.
Ašvaganda je biljka od koje se prave dodaci ishrani koji se sada mogu naći i na našem tržištu. Ona je deo tradicionalne indijske medicine. Nije bez razloga popularna i u Evropi.
Način života je moćniji od genetike. Ovih sedam navika dokazano usporavaju starenje i pozitivno utiču na dugovečnost.
Znamo već da stres utiče na zdravlje neformalnih negovatelja osoba sa kognitivnim oštećenjima. Novo istraživanje je sada pokazalo da taj uticaj seže do ćelijskog nivoa. I može biti veoma štetan.
U društvu u kome se neguje kult mladosti, izgleda da ljudi nikad nisu bili dalje od nje. Novoobjavljeno istraživanje sugeriše da mnogi, nakon što se zaposle, zbog posla stare prerano. Može li se, zaista, zbog posla prerano ostariti?
Najjači i najštetniji stres po ljudsko zdravlje je finansijski stres, tvrde britanski naučnici.
Čak i kod voćnih mušica, prisustvovanje smrti svojih srodnika dovodi do snažne stresne reakcije. Ova burna reakcija može dovesti do skraćenja životnog veka. Ovo se dešava i kod drugih vrsta. Od ranog detinjstva, svest o neizbežnosti smrti prodire u svest čoveka, usađujući osećaj ranjivosti koje je nemoguće otresti se.
Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sastavilo je smernice za roditelje koje nude savete za razgovor sa decom o kriznim situacijama. Verujemo da su ove smernice, u ovim danima, korisne kako roditeljima, tako i roditeljima roditelja. Da lakše prebrodimo sve i da sačuvamo decu.
Koje su to navike i činioci (van naše moći) koji dodaju godine? Šta nas to čini starijima nego što jesmo?
Tajna fizičkog i mentalnog blagostanja zapravo i nije neka posebna tajna. Ako se fokusiramo na četiri ključna stuba zdravlja, utrećemo put zdravom životu. Ti stubovi su poznati svima. Treba ih samo ugraditi u svoj život.
