Kakav je život dve godine nakon raka?

Objavljeni su rezultati velikog ispitivanja u Francuskoj koje omogućava da se bolje upoznaju uslovi života obolelih ili onih koji su se izlečili od raka

 

Francuski Nacionalni institut za rak (INCA) i Nacionalni institut za zdravlje i medicinska istraživanja (Inserm) danas, 10. juna 2014. godine, objavili su rezultate velikog ispitivanja sprovedenog 2012. i 2013. godine sa 4.349 ispitanika kod kojih je dijagnostifikovan rak dve godine ranije.

Budući da se ispitivanje bavilo velikim brojem raznovrsnih tema (radni uslovi, plate, upotreba psihotropnih supstanci, seksualnost), ovo ispitivanje, piše Le Monde, omogućava da se bolje upoznaju uslovi života obolelih ili onih koji su se izlečili od raka.

Za pacijente i njihove bližnje, momenat kada su saznali dijagnozu bio je traumatično iskustvo, pre svega zbog „jedinstvenog mesta koje rak ima u kolektivnoj svesti“. Način na koji im je saopšteno da imaju kancer u 17,7% slučajeva ocenjuje se kao suviše brutalan.

Skoro polovina ispitanika nije se zadovoljila objašnjenjima zdravstvenih radnika. Dodatna obaveštenja na internetu potražilo je 45,9%. Neuporedivo najveći procenat onih koji su tražili informacije na internetu čine oboleli od raka štitne žlezde – 76%, dok je svega 29,8% žena obolelih od raka materice činilo isto.

Najveći uticaj na kvalitet života ima rak pluća – 72,3% ljudi sa ovim kancerom značajno je smanjilo sve svoje aktivnosti. „Iako simptomi mogu da se poboljšaju, oni mogu i da opstanu dugo nakon završetka lečenja i zato se smatraju posledicama“, ističe se u ispitivanju. Posledica koja dugo ostaje jeste umor.

Postoje razlike vezane za nivo obrazovanja i socioekonomski status, ali se ističe i da su svi koji su lečeni od raka bili u strahu od gubitka posla i nemogućnosti kasnijeg zapošljavanja.

Godinu dana pre dijagnoze, 21,8 % ispitanika bili su pušači. Dve godine nakon dijagnoze, više od trećine je ostavilo pušenje.

Bilo da je reč o odgovoru na fizičku patnju, o određenim sekundarnim efektima terapije ili eventualnom nedostatku podrške, tek osobe obolele od raka su izuzetno naklonjene traženju utehe u psihotropskim lekovima. Ovo je naročito često kod žena, osoba mlađih od 50 godina, obolelih od raka dojke, pluća, grlića materice i limfoma.

Kada su u pitanju emotivne veze, život u zajednici pokazao je „relativnu stabilnost“, pa čak i jačanje veze dve godine nakon dijagnoze. U vreme ispitivanja, 76,4% ispitanika je bilo u vezi sa istom osobom sa kojom su bili i u vreme dijagnoze.

Međutim, kada je seksualni život u pitanju, slika je drugačija. Više od polovine ispitanika (53,2%) reklo je da im je libido smanjen, od čega 22,4% njih potpuno je izgubilo seksualni nagon. Nikakvu promenu u seksualnim odnosima prijavilo je 30,6%.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *