Povodom meseca borbe protiv raka, Institut Batut navodi da je rak izlečiv u 90 odsto slučajeva kada se otkrije na vreme.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Mark Mc Neill sa Unsplash
Rak predstavlja jedan od vodećih globalnih javnozdravstvenih izazova, sa rastućim opterećenjem i izraženim regionalnim nejednakostima u obolevanju i umiranju, navodi Batut.
Mart mesec je posvećen borbi protiv raka, kada se javnost dodatno informiše o rasprostranjenosti malignih bolesti, važnosti prevencije i ulozi organizovanog skrininga u ranom otkrivanju bolesti.
Kada se otkrije na vreme, rak je izlečiv u preko 90 odsto slučajeva. Pored toga, lečenje je kraće i efikasnije, a kvalitet života obolelih i lečenih osoba znatno bolji.
Svesnost o važnosti redovnih pregleda i pravovremene dijagnoze može spasiti mnoge živote. Zajedničkim naporima društva i zdravstvenih institucija može se značajno smanjiti broj obolelih i preminulih osoba od raka u Srbiji, naglašava Batut.
Globalno opterećenje rakom i vodeće lokalizacije u svetu
U 2022. godini u svetu je registrovano oko 20 miliona novih slučajeva raka i 9,7 miliona smrtnih ishoda. Procene ukazuju da tokom života jedna od pet osoba oboli od raka. Jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena umru od neke maligne bolesti.
Najveće opterećenje rakom zabeleženo je u Aziji. Evropa, sa manjim udelom u svetskoj populaciji, beleži nesrazmerno visok udeo u obolevanju i umiranju. Ove razlike ukazuju na značajnu ulogu dostupnosti prevencije, ranog otkrivanja i lečenja.
Rak pluća, dojke i debelog creva vodeće su lokalizacije i u obolevanju i u umiranju. Rak pluća predstavlja vodeći uzrok smrti od raka kod oba pola. Rak grlića materice i dalje ostaje značajan javnozdravstveni problem u pojedinim regionima sveta.
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko činilaca. Od njih su najznačajniji: ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema.
Osim produženog očekivanog trajanja života i dalje će biti prisutni poznati činioci rizika: pušenje, alkohol i gojaznost. Visoka je i učestalost faktora rizika iz životne i radne sredine.
Projekcije ukazuju da će do 2050. godine broj novoobolelih od raka porasti za 77 odsto. To dodatno ističe potrebu za sistemskim pristupom prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju.
Prevencija i rano otkrivanje
Prevencija malignih bolesti
Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal. Ona predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti. Naime, na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati.
Čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama. Među te mere spadaju: prestanak pušenja, ograničeno konzumiranje alkohola, izbegavanje suvišnog izlaganja suncu, zadržavanje prosečne težine, konzumiranje zdrave hrane, vežbanje, kao i zaštita od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Rano otkrivanje karcinoma
Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti.
Rano otkrivanje raka u velikoj meri smanjuje troškove lečenja ove bolesti, a samo lečenje čini delotvornijim i uspešnijim.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja.
Takođe je važno osnažiti čitavu zajednicu kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.