Koliko je nekim ljudima problem što ne mogu da izdrže do penzije koja im iz godine u godinu izmiče, toliko je drugima problem što im društvo ne dozvoljava da rade.
Sredinom oktobra 2017. godine, Regionalni australijski institut objavio je izveštaj u kome preporučuje da se omoguće uslovi za rad onih starijih radnika koji žele da rade – jer je to u interesu svih.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Australija će se suočiti sa krizom penzijskog sistema ako poslodavci ne prestanu sa diskriminacijom starijih radnika, upozorili su predstavnici Regionalnog australijskog instituta (Regional Australia Institute – RAI).
Ovaj institut upozorava da će, u naredne tri godine, izdvajanja penzijskog fonda savezne vlade porasti sa 45 milijarde australijskih dolara na 51 milijardu ukoliko se društvo ne potrudi da stariji radnici dobiju zaposlenje, naročito u regionalnim zajednicama.
Izvršni direktor RAI Džek Arčer kaže da ako se nastavi trend nezaposlenosti ljudi starijih od 55 godina, to će dovesti do smanjenja ekonomskog rasta i do većeg pritiska na javne resurse.
„Saznajemo da postoji mnogo ljudi koji bi želeli da rade, koji bi želeli da ostanu na radnom mestu bilo sa skraćenim radnim vremenom ili puno radno vreme iako su u kasnim 50-im, 60-im i čak i u 70-im godinama života“. kaže Arčer.
„Međutim, mi se ne trudimo mnogo da ovim ljudima pružimo obuku, da im damo podsticaje vezane za penziju niti radimo sa poslodavcima u cilju zaustavljanja diskriminacije kad je u pitanju zapošljavanje starijih radnika.“
RAI je objavio izveštaj koji ukazuje na ekonomske koristi zapošljavanja starijih radnika, za koje se smatra da bi pomoglo ubrzavanju ekonomskog rasta u regionalnim zajednicama. Ove zajednice stare brže od metropola. Arčer kaže da je starija demografska struktura unutrašnosti Australije delimično posledica toga što su se ljudi selili iz gradova nakon što su otišli u penziju.
„U suštini, to znači da imamo mnogo talentovanih ljudi na klupi, mnogo ljudi koji bi mogli da se uključe i da daju svoj doprinos, a koji čame u svojim kućama želeći da rade nešto drugo.“
U izveštaju se takođe navodi da bi mogućnost korišćenja skraćenog radnog vremena ne samo zadržalo duže starije ljude u radnom odnosu, već bi pomoglo i da se drugi privuku da se vrate na posao.
„Prilika da se dogovori fleksibilnije radno vreme otvara nove mogućnosti za starije Australijance koji žele da ostanu radno angažovani, ali da istovremeno rade manji broj sati“, navodi se u izveštaju. „Za mnoge, nemogućnost smanjivanja broja radnih sati često znači da moraju da u potpunosti napuste tržište rada.“
Australijski kanal ABC prenosi priču Australijanca koji je pre pet godina sporazumno prekinuo radni odnos u javnom sektoru. Kada je, sa 66 godina, pokušao da se vrati na tržište rada, nije uspeo da sebi obezbedi čak ni razgovor za posao, a kamoli da se zaposli.
„Bio sam dobar analitičar, imam odlične komunikacijske veštine – pisane i verbalne – kao i istraživačke veštine“, kaže. „
Rekao bih da su sve ove veštine tražene, a umem da se izborim sa apliciranjem putem interneta. Ne sumnjam uopšte da je moje godište ono što je svaki put pravilo problem.“
On se upoznao sa grupom ljudi koja ima slična iskustva.
„Saznao sam od njih da poslodavci ne vole da zapošljavaju starije osobe jer oni već imaju stečene navike kojih se teško odriču. Njihove veštine su zastarele, ne vole da dobijaju uputstva od mlađih i, uopšteno gledano, isuviše su umorni.“
„Poslodavci žele mlađe ljude. Žele ljude sa kojima mogu da se druže, dok su stariji zainteresovani za druge stvari. Sa druge strane, oni koji zapošljavaju starije osobe čine to upravo iz tog razloga – ne žele da imaju veze sa velikim brojem onih koji imaju isuviše bogat društveni život i ne mogu da dođu na posao u ponedeljak.“
Arčer kaže da kako je stanovništvo starilo, tako se radna snaga smanjivala, a to dovodi u rizik budući ekonomski rast.
Ali smatra da bi to moglo da se preokrene ako bi poslodavci prihvatili stariju radnu snagu.
„U nekim regionima, možemo da vidimo da postoji dodatnih 30 do 40 miliona godišnje potrošnje na lokalnom području kao rezultat povećanja učešća starijih radnika za dva do tri odsto. To se zatim preslikava i na druge poslove u zajednici.“
Preporučujemo za čitanje i tekstove:
- 7 razloga zašto zaposliti starije od 50 godina
- Zapošljavanje starijih radnika – Jer je logično!
- Ejdžizam na radnom mestu: Koliko godina imate? Bićemo u kontaktu… Tu-tu…
- Trend u Nemačkoj – stariji radnici
- Starije stanovništvo ključno za ekonomski napredak
- 7 saveta za starije radnike – Osvojite i zadržite radno mesto!
- Zašto mi nedostaju stariji ljudi na poslu?
- Autonomija: Zapošljavanje starijih u Srbiji – predrasude i izbegavanje zakona (1)
- Autonomija: Zapošljavanje starijih u Srbiji – predrasude i izbegavanje zakona (2)
- Sredovečne žene su sjajni radnici!