Dušica (Novi Sad): Priča iz Srema

Dušica (Novi Sad): Priča iz Srema

Priča sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna priča iz Srbije“.

Fotografija: Manastir Vrdnik (obidjisrbiju.com)


“Pustite me da govorim dok ima vatre u meni,
možda ću moći rukama da uhvatim to što želim.”
Branko Miljković

A želja je mnogo. Satkane od snova, ispredaju se, neuhvatljive. Poneka se otme i ostvari i tada se uživa. Misao i utisci ne daju mi mira. Olovka piše srcem priču o Sremu. Skorašnju. Boravak u banji Vrdnik. Moja ćerka, dvoje unučadi i ja provodimo deset lepih i prijatnih dana u njoj. Na odmoru!

Vrdnik je mesto u Fruškoj gori sa toplijom klimom od nekih mesta na jugu, te je zato banja Vrdnik “izvanredan prirodni amfiteatar, okružen blagim potočnim dolinama, obraslim bujnom raznolikom vegetacijom”. Takav geografski položaj pruža izuzetne mogućnosti za odmor, rekreaciju i turizam. Veliki novoizgrađeni hotel kao i privatne kuće, poput malih dvoraca, na usluzi su i domaćim i stranim turistima.

Krećemo prema kupalištu-banji. Zvezda nebeska upekla. Na otvorenom prostoru su tri bazena, različite veličine i dubine. Za Vrdnik su posebno značajne termomineralne vode. Prijaju za zdravlje i mladima i starima.

Posmatram ljude kako uživaju dok plivaju i kao da grabe od sunca toplotu, od vode lekovitost, blagotvornost. Sad još bolje razumem poslovicu: „Zdravlje je najveće bogatstvo.“ Darežljivost prirode je svuda okolo – očigledna.
Dok se sunčam kraj bazena, gledam galeriju ljudskih lica. Zapinje mi pogled na mlade bremenite žene, što kao kengurice u torbama nose još nerođenu decu. S osmehom na licu. Došle su da za sebe i bebe „ukradu“ zdravlje od prirode sremske i toplih izvora.

Znaju i stariji ljudi dobro da se nose sa svojim godinama i da uživaju u banji. Ne kriju mesnate obruče na stomaku, niti se žene stide bujnih prsa, ni nabreklih vena na nogama od dugogodišnjeg rada, ni retke sede kose. Sve je to po meri ljudi trećeg životnog doba. Jesen života ostavila je traga na njihovom telu i u sporom koraku, ali nije izbrisala osmeh sa lica i sjaj u očima. Borba za zdravlje i s godinama ne prestaje.

Pratim i lica mladih zaljubljenih parova. Srećni su, razdragani. Među njima su i novopečeni očevi sa bebama u naručju, starim svega nekoliko meseci. Svima prija topla voda, sunce, muzika sa razglasa iz restorana, tiha, umirujuća. Deluje i na ljude na ležaljkama. Odmaraju se i zaboravljaju na vreme, neplaćene račune, nemile političke događaje. Lepota je tu, pred nama, oko nas. Imamo je i želimo da je samo naša, uhvatljiva, dodirljiva. Zato joj se predajemo!

Nedaleko od bazena, u porti manastira Vrdnik, stoji spomenik pesnikinji Milici Stojadinović Srpkinji. Poznata Fruškogorska vila pesme u romantičarsko-idiličnom zanosu posvetila je Sremu, kao i svom rodnom Bukovcu. Bila je poznata i priznata.

U manastirskoj crkvi, koja je u prošlosti rušena i dograđivana, prvobitno je bio sahranjen knez Lazar. Njegove mošti su nekoliko puta premeštane da bi konačno našle mir u Ravanici, kod Ćuprije, njegovor zadužbini. Ipak, u Vrdniku je ostao deo Lazarevih mošti – ruka, čuva se u staklenoj posudi kao vredan eksponat i deo njegove odeće.

Dani brzo prolaze, otkidaju se kao latice cveta na prolećnom vetru, pa i odlazak kući je stigao. Brzo i neosetno.

Vraćamo se preko Iriškog venca. Tada dolazi iznenađenje. Kraj puta, ugledasmo izložbu raznovrsnog voća: rumenkaste, sveže, mirisne breskve, žuto-zelene kruške, krupne modre šljive. Sve uredno sortirano i poređano u gajbama, dobro vidljivo, privlačno za oči, prolazniku – motorizovanom kupcu. Kako čovek da im odoli, a da ih ne kupi? Plodovi iz sremskih voćnjaka i vinograda tako mame ukusom i lepotom!!!

Pri kraju puta smo. Krilati Most slobode ponosno nas čeka, vodi na drugu obalu Dunava, za Novi Sad. Odlazak iz Srema podsetio me je i na stihove pesme: „Divan je kićeni Srem, lepo je živet’ u njem’“.

Lepe i prijatne, nezaboravne utiske, ponela sam sa odmora iz banje Vrdnik i njegove okoline i ja i moji najbliži. Sutra bih se ponovo vratila na isto mesto, da uživam.

Dušica Knežević, Novi Sad

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *