Statini pomažu samo jednoj od 100 osoba

Statini pomažu samo jednoj od 100 osoba

Samo jedna od sto osoba koje uzimaju lekove za snižavanje holesterola iz klase statina, od tih lekova ima koristi, navodi se u istraživanju koje je objavljeno u časopisu Expert Review of Clinical Pharmacology.

Slika je iz teksta Farmakomafija

Ovi lekovi, koji se propisuju za snižavanje nivoa LDL holesterola, koji se naziva lošim, a u cilju sprečavanja infarkta, „nisu ni efikasni ni sigurni onoliko koliko smo bili navedeni da verujemo“, kažu Dejvid M. Dajmond sa Univerziteta Južna Florida i Ufe Ravnskov, nezavisni istraživač. Ovi lekovi, objašnjavaju, zaista dovode do smanjenja nivoa holesterola, ali ne smanjuju kardiovaskularni mortalitet.

Brojna istraživanja koja propagiraju efikasnost statina ne samo što su zanemarila mnogobrojne ozbiljne nuspojave, kažu istraživači, već su se i služila statističkim prevarama kako bi naduvala efikasnost.

Dajmond i Ravnskov su analizirali podatke različitih kliničkih ispitivanja statina. Samo jedan odsto stanovništva ima neke koristi od ovih lekova (jedna osoba od sto onih koji uzimaju ove lekove sprečiće srčani udar). Međutim, autori ovih kliničkih ispitivanja nisu prezentovali javnosti taj jedan odsto. Umesto toga, oni su promenili apsolutni rizik u relativni, što je stvorilo utisak da statini koriste u 30 do 50 odsto slučajeva.

U istraživanju ASCOT-LLA, tri odsto učesnika koji su uzimali placebo imali su srčani udar i preminuli su, dok je kod učesnika koji su uzimali Lipitor (atorvastatin), tih slučajeva bilo 1,9 odsto. Što znači da je lek doprineo boljim rezultatima kod 1,1% učesnika koji su uzimali lek. Međutim, u predstavljanju rezultata javnosti navodi se da je došlo do smanjenja relativnog rizika za 36% (što je procenat koji predstavlja odnos 1,1 naspram 3).

Istraživanje Jupiter (Crestor) informisalo je javnost i zdravstvene radnike o smanjenju za 54% rizika od srčanog udara iako je apsolutni rizik bio smanjen za manje od 1%.

Dajmond i Ravnskov kažu i da su neželjena dejstva češća nego što se saopštava javnosti. „Stopa dobijanja tumora, katarakte, dijabetesa, kognitivnih poremećaja i problema sa mišićno-skeletnim sistemom premašuje skromne kardiovaskularne prednosti korišćenja statina.“

Nizak nivo holesterola koji je povezan sa upotrebom statina često je u vezi sa povećanim rizikom od raka, naglašavaju ova dva naučnika.

Većina istraživanja ovih lekova traje samo od dve do pet godina, što je prekratak period da bi se proverilo da li se razvijaju tumori. Međutim, istraživanja su pokazala veću učestalost raka kod osoba koje uzimaju statine, a jedna studija koja je dugo traja pokazala je značajan porast učestalosti raka dojke kod žena koje su uzimale statine tokom više od deset godina.

Ovo istraživanje je objavljeno u trenutku kada je grupa eksperata, među kojima je i Fiona Godle, glavna urednica časopisa British Medical Journal, uputila apel farmaceutskim kompanijama da objave svu svoju evidenciju vezanu za neželjena dejstva statina do kojih su došle prilikom svojih kliničkih ispitivanja.

Autori ovog istraživanja ističu da su poznate strategije za smanjivanje kardiovaskularnog rizika, kao što su prestanak pušenja, kontrola telesne težine, fizičko vežbanje i smanjenje stresa. Naglašavaju takođe veliku vrednost ishrane sa malim udelom ugljenih hidrata za normalizaciju biomarkera kardiovaskularnog rizika, koja daje odlične rezultate posebno kod ljudi sa dijabetesom tipa 2.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *