BIRN: Zaključci istraživanja – Izvori finansiranja zdravstvenih ustanova

BIRN: Zaključci istraživanja – Izvori finansiranja zdravstvenih ustanova

U okviru projekta „Jačanje medijske slobode u Srbiji“ koji finansira Evropska unija, BIRN je napravio istraživanje o izvorima finansiranja zdravstvenih ustanova, u cilju efikasnijeg rada zdravstvenog sistema, koje je predstavljeno u dokumentu „Izvori finansiranja zdravstvenih ustanova

Napomena: Ceo dokument preuzmite i/ili pročitajte na linku iznad (.pdf), a Penzin ovde prenosi samo zaključke iz dokumenta BIRN-a. Predlažemo da pročitate i zakone iz ove oblasti koje možete naći na Penzinu:

Izvori finansiranja zdravstvenih ustanova

Problem finansiranja zdravstvenih ustanova ne može se samo vezati za visinu novčanih sredstava koji se izdvajaju per capita (po glavi stanovnika). Veliki broj propisa direktno utiče na poslovnu politiku ustanova, a time i na kvalitet usluga.

Prvi krovni zakoni koji su usvojeni mogli su imati adekvatnu primenu u vreme donošenja, ali su danas njihove norme zastarele. Kroz prethodnih 10 godina (2004-2014) bilo je više parcijalnih izmena i dopuna koje su donele mnogo više štete za zdravstveni sistem.

To se jasno vidi i u segmentu finansiranja. Zbog toga je veoma opasno davati konkretne predloge za izmenu samo pojedinih članova zakona jer je potrebno uraditi kompletnu reviziju svih zakona i uskladiti ih. Usklađivanje se mora vršiti u nekoliko pravaca:

  1. između zakona
  2. između zakonskih i podzakonskih akata
  3. između zakona, osiguranja i medicine
  4. smanjenje broja pravnih akata.

Konkretno, zakoni uvek prate razvoj društva što u oblasti zdravstva nije slučaj.

Ipak, moglo bi se izdvojiti nekoliko najvećih problema zdravstvene zaštite koji utiču na finansiranje:
  1. nepostojanje jasno definisanih paketa usluga
  2. nedovoljno razrađeni načini finansiranja
  3. neadekvatni mehanizmi kontrole trošenja sredstava za zdravstvenu zaštitu
  4. nepostojanje odgovornosti
  5. nepostojanje transparentnosti
  6. nepostojanje zdravstvene karte stanovništva
  7. neuređen Plan mreže (zdravstvenih ustanova)
  8. nedovoljno razrađen postupak javnih nabavki
  9. veliki uticaj političkih partija na rad zdravstvenih ustanova.

Većina stavki iz liste problema sadrži negaciju koja podrazumeva da određena oblast nije uređena. Zbog toga bi se moglo zaključiti da bi najadekvatnije rešenje bilo donošenje novih pravnih akata što je potpuno pogrešno jer smo već ukazali da je legislativa preobimna.

Upoređujući predložene mere za usklađivanje normative i nedstatke u zdravstvenom sistemu, kao najbolje rešenje ističemo smanjenje broja pravnih akata koji uređuju finansiranje zdravstvenih ustanova i njihova kodifikacija.

Da bi se postigao ovaj cilj neophodno je prethodno preduzeti nekoliko koraka…

1. Zdravstvena karta

Strateški palnirati troškove za finansiranje zdravstvenog sistema tako što će se uraditi zdravstvena karta stanovništva. Zdravstvena karta je pouzdan osnov za predviđanje trošenja lekova, materijala, korišćenja aparata i ljudskih resursa. Takođe, mora se odrediti za koji period će se vršiti ažuriranje zdravstvene karte.

Glavni izvor podataka za kreiranje zdravstvene karte može biti Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ jer je nadležan za prikupljanje informacija, a sve zdravstvene ustanove su dužne da mu dostavljaju relevantne podatke.

2. Uređenje mreže zdravstvenih ustanova

U skladu sa rezultatima iz zdravstvene karte može se pristupiti uređenju mreže zdravstvenih ustanova. Dakle, zdravstvena karta će pokazati potrebe stanovništva po određenoj teritoriji tako da se materijalni i ljudski resursi mogu rasporediti tako da se obezbedi efikasnija zdravstvena zaštita koja će doprineti boljoj organizaciji finansijskih sredstava.

3. Kodifikacija propisa finansiranja zdravstvenih ustanova

Pošto su norme koje uređuju finansiranje zdravstvenog sistema rasute po brojnim propisima hitno se mora pristupiti i kodifikaciji ove oblasti. Kodifikacija propisa finansiranja zdravstvenih ustanova će uticati na bolju organizaciju prikupljanja i trošenja sredstava, efikasniju nabavku potrebnog materijala, uštede, transparentniji tok novca, veću odgovornost i bolje mehanizme kontrole.

Napomena iz dokumenta: Ovaj dokument nastao je u okviru projekta „Jačanje medijske slobode u Srbiji“ koju finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u dokumentu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *