Nasilje nad starima je prisutno, ali je manje vidljivo i teže za prepoznavanje i najbolje je čuvana porodična tajna.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
O fotografiji Hermana Rikura „Venuti u samoći“
Na konferenciji „Kako smanjiti diskriminaciju i nasilje nad starijim osobama u Srbiji“ povodom 15. juna, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama, istaknuto je, kako prenosi Tanjug, da je problem nasilja nad starijima mnogo više prisutan nego što se o tome zna, da je to najbolje čuvana porodična tajna i da se o tome ne priča jer se događa u krugu najbližih od koji, često, stariji i najviše zavise.
Pored fizičkog tu su i psihološko i ekonomsko nasilje.
„Nasilje je svakako u porastu kada su u pitanju sve društvene grupe, a poslednjih dana smo svedoci eskalacije nasilja u porodici gde je akcenat bio na ženama. Nasilje nad starima je, takođe, vrlo prisutno, ali je ono mnogo teže za prepoznavanje i manje je vidljivo„, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Ona je ocenila da je svima koji treba da prepoznaju nasilje nad starima nekada mnogo teže da to urade zbog osobina koje starost sa sobom donosi, ali i zbog toga što se stariji, ređe od svih građana, odlučuju da prijave nasilje.
Prema njenim rečima, današnja generacija starih je provela svoj životni i radni vek u potpuno drugom društvenom miljeu u kome je nasilje u porodici takođe bilo prisutno, ali je to bila apsolutna privatna stvar u koju se nije zadiralo.
Navodeći da se to proteklih 10, 15, 20 godina menja, ona je istakla da nasilje nije porodična stvar već krivično delo, objašnjavajući da je ekonomsko nasilje najteže za prepoznavanje.
Kaže i da dosadašnje iskustvo pokazuje da su vrlo često nasilnici deca, snahe, zetovi, unuci…
„Zato je ovde najveća odgovornost čitavog društva, svih državnih organa koji pogotovo u ovom slučaju treba da budu više upućeni jedni na druge, umreženi. Mislim da u narednom periodu treba, nije toga bilo dovoljno, povećati i poboljšati edukaciju pre svega socijalnih službi, zdravstvene zaštite, ali i svih građana“, poručila je Janković.
Ona je dodala da ni civilni sektor nije posebno razvijen kada je u pitanju ta društvena grupa.
Poverenica je ukazala da najstariji sugrađani često i ne znaju šta znači akt diskriminacije i nisu svesni da to ne moraju da trpe.
„Iako znamo da je vrlo izražena diskriminacija kod starih, poverenik ima jako malo pritužbi zato što stari sugrađani ne znaju šta je diskriminacija“, rekla je Janković pozivajući starije da se obrate instituciji na čijem je čelu ako osećaju da su duboko povređeni, diskriminisani.
Ta institucija će, u tom slučaju, izaći sa Crvenim krstom na teren.
Nataša Todorović iz Crvenog krsta kaže da je, prema istraživanju koje je uradio Crveni krst u okviru globalne alijanse – mreže koja se sastoji od 115 organizacija civilnog sektora širom sveta, od 70 ispitanika iz Srbije, 46 odsto njih reklo da se svakodnevno suočava sa nekom vrstom diskriminacije na osnovu godina, dok je tri odsto reklo da se suočava povremeno.
„Crveni krst je u proteklih devet godina uradio četiri istraživanja na temu nasilja nad starima, a 32 odsto starijih je reklo da se susreće sa nekom vrstom nasilja. Od toga 11 odsto ispitanika je reklo da je to verbalno nasilje, a 2,4 ekonomsko i fizičko“, rekla je Nataša Todorović.
Zlostavljanje starijih osoba je globalni socijalni problem koji pogađa milione starijih u svetu, a 15. jun je dan kada svi treba da dignu glas protiv nasilja nad starijima. Ovaj dan je u svetu prvi put obeležen 2006. godine, a kod nas 2007. godine.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama, Udruženje građana „Snaga prijateljstva Amity“ pripremilo je „Vodič kroz prava starijih osoba“.
Vodič je namenjen na prvom mestu samim starijim osobama i to posebno onima iz ruralnih sredina, zatim aktivistima udruženja penzionera i drugih OCD, koje rade sa starijima/za starije.