Koliko građana Srbije ima na računu preko pola miliona evra, a koliko preko 10 miliona dinara? I koliko, najveći broj građana Srbije, čuva na računu? Čini se, veoma indikativna statistika NBS.
U Srbiji se ne vodi evidencija o broju milionera koji žive u zemlji. Međutim, kako piše Blic, jedna statistika prilično dobro ukazuje na takav podatak.
Koliko nas ima na računu preko
pola miliona evra?
Danas u bankama u Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), ima 458 štediša koji na računu čuvaju više od pola miliona evra.
NBS tvrdi da dinarska i devizna štednja iz meseca u mesec dostižu nove najviše nivoe.
Više od pola miliona evra na računima u bankama 2018. godine je imao, prema zvaničnim podacima, 351 građanin. Taj broj je prošle, 2019. godine porastao na 378. Prema tome, za dve godine je broj „milionera“ u Srbiji porastao za 30 odsto.
NBS prati štedne partije, a ne fizička lica pojedinačno. Moguće je, dakle, da jedna osoba ima i više štednih partija s položenih više od pola miliona evra.
Ovih 458 štednih partija, koji čine grupu uloga većih od 500.000 evra, iznosi, prema NBS statistici sa kraja januara 2020, ukupno 540 miliona evra. To znači da prosečna vrednost štednog uloga ove grupe iznosi oko 1,2 milliona evra.
Država Srbija, u slučaju propasti banke, garantuje samo za depozite do 50.000 evra. Dakle, reklo bi se da ova pripadnici ove grupe imaju veliko poverenje u bankarski sistem Srbije.
Vreme kada je trka za povoljnim kamatama i dobrom zaradom na štednji bila na ceni je prošlo, jer su kamate, naročito za deviznu štednju, veoma niske. Međutim, kada se posmatra iz ugla velikih uloga, veće su i zarade. Tako praktično, neko ko na štednju da milion evra, na godišnjem nivou otprilike zaradi oko 8.000 evra.
Koliko nas ima na računu preko
10 miliona dinara?
Broj dinarskih štednih partija u kategoriji preko 10 miliona dinara je krajem januara 2020. godine iznosio 623. Ukupna vrednost tih štednih uloga iznosila je 15 milijardi dinara. To znači da je prosečna vrednost štednog uloga štediša iz ove grupe (ulog preko 10 miliona dinara) iznosila oko 24 miliona dinara.
U NBS naglašavaju da je štednja u dinarima znatno isplativija od devizne, i to kako u dugom, tako i u kratkom roku. U najvećem broju banaka kamata je ista i iznosi 0,2 odsto za oročene evre na godinu dana do maksimalnih 0,6 procenata za oročene devize na tri godine.
S druge strane, kamata na štednju u dinarima nije oporezovana i značajno je veća. Kamata je 2,5 odsto za pola godine, 3,6 odsto za oročenje na godinu dana i 5,5 odsto za oročenje na pet godina.
Koliko najveći broj nas ima na računu?
U bankama koje posluju u Srbiji ipak je najviše „malih“ uloga. To su uglavnom ulozi do 500 evra.
Prema zvaničnim podacima NBS, ukupna štednja građana u Srbiji iznosi više od 11 milijardi evra. Ona je za oko pet milijardi veća u odnosu na 2010. godinu.
Izvor: Blic
Slika: Krez i Solon, (Johan Georg Placer, XVII vek)
Mogli bi vas zanimati i tekstovi:
- Demografija i nejednakost – vraćanje u XIX vek
- Bogati veruju da su bolji
- Sa 5.000 dinara spadate u bogatiju polovinu sveta
- Svi misle da su srednja klasa
- Bogati rano počinju da štede