Anketa fonda za upravljanje privatnom imovinom Banke Amerike U.S. Trust pokazuje da mnogi bogati pojedinci počinju da štede vrlo mladi.
Izveštaj pod naslovom „Insights on Wealth and Worth“ (Uvid u bogatstvo i imetak) analizira oko 700 ljudi i nudi uvid u stavove i ponašanje ultrabogataša, koji raspolažu bogatstvom od najmanje tri miliona dolara, pri čemu 30 odsto njih ima više od deset miliona dolara.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Bogataši počinju da štede u 14. godini života
Prosečna starost u kojoj bogataši počinju da štede jeste 14 godina, što i nije tako neobično, budući da je druga, opširnija, studija pokazala da više od 52 odsto američkih tinejdžera ima određenu ušteđevinu na računu.
Istina je da su se mnogi bogataši rodili bogati, pa je činjenica da su rano počeli da štede. Dakle, bogatstvo je pre posledica okolnosti nego posebnih talenata koji su im omogućili da se obogate.
Bogataši počinju da ulažu sa 15. godina
Međutim, ono po čemu su superbogataši izuzetni jesu godine kada počinju da rade i ulažu u akcije: 15, odnosno 25 godina. Ovo je neobično s obzirom na činjenicu da je donja granica za zapošljavanje uglavnom 16 godina i da, prema izveštaju Federalni rezervi, samo 13,8 odsto američkih porodica poseduje akcije.
Studija takođe otkriva kako su ti pojedinci nagomilali toliko bogatstvo. Oko 52 odsto bogatstva potiče od njihovih primanja, deset odsto od nasledstva, a 32 odsto od investicija. Drugi izveštaj o američkim bogatašima otkriva da veliki deo tog bogatstva završi na „štednoj knjižici“.
Kada je reč o ušteđevini, jaz između prosečnih i bogatih Amerikanaca značajno se povećava u odraslim godinama.
Podaci američkog Biroa za ekonomsku analizu navodi na zaključak da stopa povećanja individualne ušteđevine – tj. procenat raspoloživih prihoda koji se štedi – trenutno iznosi 5,4 odsto, ali kod jedan odsto najbogatijih Amerikanaca taj procenat iznosi 51 odsto.
Uče od roditelja o upravljanju novcem
Zbog čega su superbogataši toliko dobre štediše? Razlog nije samo u tome što imaju dovoljno sredstava za to. Stručnjaci odavno veruju da na to utiče način na koji bogatiji roditelji podučavaju decu o upravljanju novcem. Dok većina učesnika ankete navodi da su odrastali u porodici koja pripada srednjoj klasi, 68 odsto bogatih pojedinaca, upitanih o vrednostima koje su im preneli roditelji, kažu da su njihovi roditelji pridavali gotovo jednak značaj finansijskoj disciplini kao i uspehu u školi.
Na širem planu, može se raspravljati o tome da li štednja bogatstva u načelu pomaže ekonomiji, ili joj škodi. Makroekonomisti strahuju da preterana štednja može da znači smanjenje izdvajanja za kupovinu robe široke potrošnje. U izveštaju savetodavne kompanije McKinsey procenjuje se da, u slučaju da se prihodi ne povećavaju, svaki procentni poen povećanja štednje znači 100 milijardi dolara manje izdavajanja za kupovinu robe široke potrošnje, što može biti problematično za ekonomski rast.
Izvor: Blic