Mnogi kažu da bi voleli da imaju vremena da se bave nekim hobijem. Ako samo zadovoljstvo onim što radimo nije dovoljan razlog za bavljenje hobijem, evo naučnog objašnjenja kako on pomaže mentalnom zdravlju.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Pandemija je uticala na mentalno zdravlje mnogih ljudi. Imajući u vidu strah od virusa i ograničenja kretanja, razumljivo je da su se mnogi osećali usamljenije, depresivnije i anksioznije nego inače. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je čak izdala smernice kako da ljudi brinu o svom mentalnom zdravlju tokom ovog teškog vremena. Ključni saveti su da se teži održanju redovnog režima ishrane, spavanja, higijene i vežbanja.
Manje očigledna preporuka bila bi da obezbedite sebi vreme da se bavite onim u čemu uživate. Zapravo, istraživanja pokazuju da je bavljenje hobijem povezano sa nižim nivoima depresije. Kod nekih osoba može čak i sprečiti pojavu depresije.
Hobijem protiv anhedonije i depresije
Gubitak interesovanja i uživanja u stvarima koje inače volimo da radimo jedan je od simptoma lošeg mentalnog zdravlja. Ovo je uobičajeni simptom depresije poznat kao anhedonija. Osobe koje pate od depresije kažu da bi najviše volele da se oslobode upravo ovog simptoma. Razlog je možda u tome što lekovi za depresiju leče druge simptome, a izgleda da ne ublažavaju anhedoniju. Kod nekih ljudi, anhedonija je jedan od prvih simptoma depresije, a može se čak koristiti i za predviđanje težine depresije koju osoba može doživeti.
Dakle, pronalaženje vremena za svoja interesovanja i zadovoljstva – kao što je bavljenje hobijem – može biti jedan od načina da se izbegnu anhedonija i depresija.
Socijalno propisivanje ili upućivanje zajednice (eng. „social prescribing„) predstavlja metodu lečenja kada lekari zamole pacijente sa blagom do umerenom depresijom da pređu na nemedicinsku terapiju (kao što je bavljenje hobijem) kako bi poboljšali svoje mentalno zdravlje. Pošto antidepresivi mogu biti manje efikasni kod osoba koje pate od blage depresije, ova strategija lečenja može im pomoći da olakšaju simptome.
Neka istraživanja su pokazala da su programi socijalnog propisivanja koji od pacijenata traže da se bave hobijem, kao što je baštovanstvo ili slikanje, korisni za mentalno zdravlje i opšte blagostanje.
Dokazi takođe pokazuju da čak i kod osoba sa kliničkom depresijom određeni psihološki tretmani olakšavaju simptome. Jedan od tih tretmana je bihejvioralna aktivacija u kojoj se traži od pacijenata da planiraju vreme tokom kog će se baviti stvarima koje im donose radost i zadovoljstvo. Ulogu u socijalnom propisivanju i bihejvioralnoj aktivaciji može imati širok spektar aktivnosti – fizičke vežbe, sviranje, crtanje, čitanje, ručni rad…
Sistem nagrađivanja
Razlog zbog koga obezbeđivanje vremena za bavljenje hobijem može da funkcioniše leži u načinu na koji hobiji utiču na sistem nagrađivanja u mozgu. Kada se bavimo hobijem u kome uživamo, oslobađaju se hemijski glasnici u mozgu – neurotransmiteri, kao što je dopamin, hemikalija koja nam pomže da osetimo zadovoljstvo. Ove hemikalije koje podstiču dobar osećaj mogu zatim učiniti da ponovo osetimo želju da se bavimo hobijem i da budemo motivisaniji za to.
Dakle, iako se na početku ne osećamo motivisanim da trošimo vreme na hobi, kada počnemo da se bavimo njime i osetimo sa tim povezano zadovoljstvo, to će pokrenuti sistem nagrađivanja kod nas i našu motivaciju da se ponovo bavimo hobijem.
Pored zadovoljstva i motivacije, bavljenje hobijem može imati i druge koristi. Bavljenje nekim fizičkim hobijem može, naravno, dovesti do poboljšanja kondicije. Neki hobiji mogu čak doprineti poboljšanju funkcionisanja mozga. Istraživanja sugerišu da neki hobiji – kao što je sviranje – mogu poboljšati pamćenje. Neki umetnički hobiji kao što su čitanje ili slaganje velikih slagalica pomažu u sprečavanju pojave demencije kasnije u životu
Zbog svega ovoga, pokušajte da nađete vremena da se bavite hobijem kojim ste se bavili u prošlosti. Ili isprobajte neke nove.
Kjara MekKejb,
vanredna profesorka na Odseku za neuronaku Univerziteta u Redingu
Prevod teksta objavljenog u The Conversation
Izvor: The Conversation
Fotografija: Héctor J. Rivas sa Unsplash