Istraživanje pokazuje da strah od starenja doprinosi ubrzavanju biološkog propadanja organizma kod žena srednjih godina. Kada brinemo zbog svog zdravlja i zbog – neminovnog – starenja, ta briga ostavlja trag na ćelijskom nivou i ubrzava proces biološkog starenja.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Yaroslav Shuraev/Pexels
Biti anksiozan u vezi sa starenjem, naročito brinuti se zbog mogućnosti narušavanja zdravlja, može se ispoljiti na ćelijskom nivou i doprineti ubrzanom starenju kod žena, pokazuje novo istraživanje. Jednostavano rečeno: strah od starenja ubrzava starenje.
„Naše istraživanje sugeriše da subjektivna iskustva mogu uticati na objektivnu procenu starenja“, kaže Marijana Rodrigez. Marijana Rodrigez je doktorantkinja na Fakultetu za globalno javno zdravlje Univerziteta u Njujorku i prva autorka istraživanja objavljenog u časopisu Psychoneuroendocrinology.
„Anksioznost koja se javlja u vezi sa starenjem ne predstavlja samo psihološki problem, već može ostaviti trag na telu noseći zdravstvene posledice.“
Mnogi ljudi doživljavaju stres zbog starenja. Do toga dolazi usled zabrinutosti zbog propadanja tela, bolesti i gubitka samostalnosti. Štaviše, istraživanja pokazuju da psihološki distres može doprineti biološkom starenju putem epigenetskih promena, odnosno promena u načinu na koji se geni izražavaju.
„Iz prethodnih istraživanja znamo da su anksioznost, depresija i mentalno zdravlje uopšte povezani sa brojnim poseldicama vezanim za fizičko zdravlje, ali do sada se naučnici nisu usredsređivali na to da li postoji povezanost između brige o starenju i samog procesa starenja“, kaže Rodrigez.
Zašto strah od starenja više utiče na žene?
Anksioznost u vezi sa starenjem često je posebno izražen kod žena. Razlozi se mogu naći u kulturnim normama o mladosti i lepoti, kao i u zabrinutosti zbog opadanja plodnosti.
„Žene u srednjem životnom dobu često imaju više uloga, uključujući brigu o svojim ostaralim roditeljima. Dok posmatraju starije članove porodice kako stare i razbolevaju se, mogu se pitati da li će se isto dogoditi i njima“, objašnjava Rodrigez.
Istraživanje
Kako bi bolje razumeli odnos između anksioznosti zbog starenja i samog starenja, naučnici su analizirali podatke 726 žena koje su učestvovale u studiji Midlife in the United States (MIDUS). Ženama su postavljana pitanja o tome koliko brinu da će s godinama postati manje privlačne, imati više zdravstvenih problema i biti prestare da imaju decu.
U okviru istraživanja prikupljeni su i uzorci krvi radi merenja starenja pomoću dva „epigenetska sata“. Jedan od njih beleži tempo biološkog starenja (DunedinPACE), a drugi procenjuje kumulativno biološko oštećenje (GrimAge2).
Veća anksioznost u vezi sa starenjem bila je povezana sa ubrzanim epigenetskim starenjem, merenim pomoću epigenetskog sata DunedinPACE. Ove biološke promene potencijalno mogu doprineti fizičkom propadanju i povećanoj podložnosti bolestima povezanim sa starenjem.
Zabrinutost zbog narušenog zdravlja pokazala je najjaču povezanost sa epigenetskim starenjem. Sa druge strane, anksioznost u vezi sa opadanjem privlačnosti i plodnosti nije bila značajno povezana sa epigenetskim starenjem. Razlog tome može ležati u tome što istraživanja pokazuju da je zabrinutost zbog zdravlja češća i dugotrajnija, dok zabrinutost za lepotu i reproduktivno zdravlje može slabiti s godinama.
Prema rečima naučnika, istraživanje podseća da su mentalno i fizičko zdravlje tokom celog životnog veka tesno povezani.
Anksioznost usled starenja – merljiv činilac
Ovo istraživanje, naglašavaju naučnici, identifikuje anksioznost zbog starenja kao merljiv i promenljiv psihološki činilac. On, izgleda, utiče na biologiju starenja.
Naučnici takođe napominju da ovo istraživanje pruža uvid u anksioznost zbog starenja i biomarkere u jednom vremenskom trenutku, ali ne može da isključi mogućnost da i drugi faktori utiču na ove biološke promene.
Nezdrave životne navike koje se često koriste kao način suočavanja sa anksioznošću mogu delimično objasniti vezu između anksioznosti zbog starenja i ubrzanog starenja. Kada su naučnici prilagodili analize kako bi kontrolisali zdravstvena ponašanja poput pušenja i konzumiranja alkohola, povezanost između anksioznosti zbog starenja i epigenetskog starenja se smanjila i više nije bila statistički značajna.
Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se razjasnilo na koji način ova vrsta anksioznosti utiče na starenje tokom vremena. Ovo bi moglo pomoći zdravstvenim radnicima da pruže bolju pomoć i podršku osobama koje osećaju anksioznost zbog starenja i ublaže povezane negativne posledice.
„Starenje je univerzalno iskustvo“, kaže Rodrigez. „Potrebno je da započnemo društveni dijalog o tome kako se kao društvo — kroz naše norme, strukturne faktore i međuljudske odnose — suočavamo sa izazovima starenja.“
Izvor: New York University