U ljudskoj prirodi je da sakupljamo. Ali granicu između sakupljanja kao hobija (kolekcionarstva) i gomilanja, iako je tanka, ne bi trebalo prelaziti. To je posebno važno u starijim godinama. Jer, kako starimo, potreba za sakupljanjem i čuvanjem sakupljenog, sve je izraženija. Tu potrebu možemo okrenuti u svoju korist ili je pretvoriti u bolest.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Marko Nikolajević za Penzin.rs
Ljudi širom sveta sakupljaju razne predmete – novčiće, marke, ploče, stripove, patike, školjke, pa čak i prazne boce uredno složene na polici. Na prvi pogled, to može delovati neobično, bezazleno ili čak opsesivno. Međutim, sakupljanje otkriva nešto duboko ljudsko – našu potrebu za kontrolom, strukturom i smislom u svetu koji često deluje haotično.
Sakupljanje postoji u svakoj kulturi. Kineski carevi su sakupljali rezbarije od žada, evropski plemići su pravili zbirke relikvija, a deca danas sakupljaju Pokemon karte. Čak i oni koji kažu da ne skupljaju ništa, često imaju police pune knjiga, ploča ili suvenira. To pokazuje da je težnja ka sakupljanju urođena čoveku. Ona postoji ne zbog materijalizma, već zbog potrebe za osećajem kontrole, piše Aleks Džordan za Innerself.
Ljudi instinktivno žele da imaju kontrolu nad svojim okruženjem. U trenucima nesigurnosti, okrećemo se onome što možemo da uredimo. Sakupljanje stvara naš mali, uređen svet. Svaka figurica, karta ili poštanska marka je deo većeg sklopa koji ima smisao. Kompletiranje kolekcije donosi osećaj da smo zatvorili krug, osećaj postignuća i kontrole.
Zanimljivo je da ljudi najviše sakupljaju u teškim vremenima – tokom kriza, ratova ili pandemija. Tada se mnogi okreću hobijima, jer im kolekcije daju osećaj sigurnosti i stabilnosti. Dok svet gori, neko nalazi mir u tome da sredi album sa sličicama.
Sakupljanje nije samo vezano za red – reč je i o identitetu. Kolekcije često govore o tome ko smo. Zid prepun filmskih plakata može da poruči: „Volim filmove i prošlost“. Album s markicama može izražavati sklonost ka putovanjima i istoriji. Pored toga, nasledne kolekcije – stari porcelan, pisma ili albumi – čuvaju porodične priče i sećanja.
Kada sakupljanje pređe granicu
Naravno, postoji razlika između sakupljanja i gomilanja. Osoba koja sakuplja ima jasan cilj, dok sakupljanje kod osobe koja gomila prelazi u haos bez granica. Kada potreba za kontrolom postane opsesivna, može da dovede do dugova, problema u odnosima ili emocionalnog stresa.
Tržište i manipulacija
Industrije širom sveta zarađuju na psihologiji sakupljanja. Ograničene serije, retki primerci, kolekcionarska izdanja – sve to podstiče ljude da kupuju. Poruka prodavca „Poslednja šansa za kupovinu!“ izaziva strah da kolekcija neće biti kompletirana. Tako nevina zabava lako prelazi u ekonomsku eksploataciju.
Kolekcionarski mentalitet postoji i mimo hobija. Danas „skupljamo“ pratioce na mrežama, bodove na karticama lojalnosti, sertifikate i glasove. Institucije i kompanije koriste našu potrebu za redom da bi kontrolisale naše ponašanje.
Kroz istoriju, kolekcije su služile i kao pokazatelj moći – kraljevi su pokazivali blaga, a imperije su pravile muzeje kao dokaz dominacije nad svetom. Sakupljanje se, dakle, može koristiti za kontrolu narativa i ljudi.
Sakupljanje kao smisleno stvaranje
Ipak, sakupljanje ne mora biti manipulativno. U svom najboljem obliku, ono je stvaranje smisla – kolekcija knjiga izražava ljubav prema znanju, vrt sa raznim biljkama predstavlja raznolikost prirode. Kroz konvencije, sajmove i onlajn zajednice, kolekcionari se povezuju i dele svoja interesovanja.
Danas ljudi sakupljaju i digitalne stvari – fotografije, plejliste, trofeje u igricama. Psihologija je ista, ali medij se promenio. Umesto polica, sada imamo fajlove i cloud-servise. To postavlja nova pitanja: Da li je digitalna kolekcija ikada zaista potpuna? Ili nas tera da beskonačno tragamo i sakupljamo?
Stariji ljudi i sakupljanje
Kod starijih ljudi, verovatno ste primetili i u svom okruženju, često se javlja pojačana potreba za sakupljanjem. Sakupljanje kod starijih ljudi, kao uostalom i kod drugih starosnih grupa, može biti pasionirano kolekcionarstvo ili opsesivno gomilanje. Ali kod starijih, i jedno i drugo je često i više izraženo. Kolekcionarstvo, smisleno sakupljanje kod starijih ima neke dodatne pozitivne strane. Sa druge strane, i gomilanje posebno ugrožava mentalno i fizičko zdravlje starije osobe.
Kolekcionarstvo kao hobi
Nakon odlaska u penziju, primera radi, sakupljanje kao hobi/kolekcionarstvo, može imati veoma pozitivne efekte. Važno je samo da se vodi računa o tome da se znaju granice i da postoji jasan cilj, kako hobi ne bi prešao u opsesiju. Kao i svaki hobi, sakupljanje određenih predmeta može ispuniti deo dana osobe u penziji. Dan ulepšan, a starija osoba motivisana.
Budući da sa godinama dolazi i do veće verovatnoće da postoji smanjena pokretljivost, sakupljanje je često lakše sprovesti od nekih drugih aktivnosti koje bi mogle biti hobi. Naročito u doba interneta. Internet veze omogućavaju i dodatno povezivanje starijih osoba koje gaje zajedničku pasiju za sakupljanjem određenih predmeta. Samo povezivanje, što neprestano ponavljamo, izuzetno je važno u starijem životnom dobu. Jer, izolacija je jedan od najvećih neprijatelja ljudi u godinama.
Gomilanje kao bolest
Veliko holandsko istraživanje „Age‑Specific Prevalence of Hoarding and Obsessive Compulsive Disorder“ pokazalo je da se učestalost kompulzivnog gomilanja (hoarding disorder) linearno povećava sa godinama. Na svakih pet godina starosti, verovatnoća da će osoba patiti od kompulzivnog gomilanja raste za oko 20 odsto.
Istraživanje „Reasons to accumulate excess: older adults who hoard possessions“ ispitivalo je emocionalne razloge za gomilanje kod starijih osoba. Gomiljanje daje osećaj kontrole, povezanosti, društvene uključenosti, potrebe da se bude koristan, osećaja ponosa. Predmeti koje gomilaju imaju vrednost, često emocionalnu, koja nije uvek očigledna spolja. Dakle, mogli bismo zaključiti da su razlozi isti i kad je pozitivno sakupljanje (kolekcionarstvo) u pitanju. Razlozi su isti, razlika je u samokontroli.
Kognitivne promene do kojih dolazi sa starenjem, kao što su smanjena fleksibilnost razmišljanja, moguće smetnja u donošenju odluka – mogu doprineti tome da gomilanje postane teže kontrolisati. Istraživanja, međutim, nisu kompletna što se tiče kauzalnosti (da li kognitivni pad doprinosi gomilanju ili su oboje deo šireg psiho‑fizičkog okvira). Vidi Cambridge University Press
Od kontrole ka povezanosti
Na kraju krajeva, sakupljanje se može povezati i sa potrebom da se povezujemo. Svaki predmet ima značenje: školjka nas povezuje s morem, fotografija s uspomenom, lopta sa autogramom s našim idolom. Sakupljanje nas povezuje sa vremenom, prostorom, zajednicom i kulturom.
Sakupljanje je ogledalo naše prirode. Tražimo kontrolu, ali i smisao. Može nas zarobiti, ali i osloboditi. Nije pitanje da li sakupljamo – jer svi to radimo na neki način – već šta naše kolekcije govore o nama i načinu na koji se nosimo sa nesigurnošću i težnjom za unošenjem reda u svet koji nikada nije potpuno završen.